Pravoslavni vernici danas proslavljaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik koji prati niz lepih običaja i porodična okupljanja, ali i bogata trpeza.
Zna se — česnica je na božićnoj trpezi obavezna, a sve drugo zavisi od navika domaćice i onoga što porodica voli, no postoji jedan stari običaj koji nalaže da na ovaj dan ne valja jesti meso živine.
Naime, na Božić valja služiti prasetinu ili jagnjetinu, dok meso pileta, ćurke ili patke nije preporučljivo na trpezi. Veruje se da je pernata živina simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe.
Podsetimo, tradicionalno se u Srbiji za ovaj praznik priprema pečenica.
Najčešće se na Tucindan, dva dana pred Božić, ritualno kolje prase za pečenicu. Taj običaj u stvari predstavlja hristijanizaciju paganskog običaja prinošenja krvne žrtve Bogu. Naša crkva ga je prihvatila i blagoslovila, s obrazloženjem da posle Božićnog posta, koji traje 40 dana, jaka i mrsna hrana dobro dođu.
U narodu je ostala zanimljiva legenda o tome zašto se u Srba kolje prase baš na ovaj dan. U vreme turske vladavine, age i spahije imale su pravo da u svako doba dana i noći upadnu u bilo koju srpsku kuću i zahtevaju da im se pripremi obrok i nahrane i napoje konji.
Da bi bar praznike proveli u miru, Srbi su se dosetili da o praznicima i slavama počnu da kolju i peku svinju na ražnju, i to ispred kuće, da se izdaleka vidi. Kako je Turcima vera zabranjivala da ulaze u kuće u kojima se sprema svinjsko meso, a kamoli da ga jedu, oni su srpske kuće zaobilazili u širokom luku.