Iako mnogo vernika obeležava porodičnu slavu, mnogo pravila je zaboravljeno
U našem narodu ustaljeno je verovanje da se na slavu ne zove, što danas, međutim, nije slučaj. Kako kaže otac Gligorije Marković, voždovački paroh i duhovnik Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, to je stvar praktičnosti.
— Nekada se na slave nije zvalo, ali danas dinamika života zahteva da se stvari usaglašavaju i prilagođavaju stvarnosti aktuelnog života. Tako je potrebno otvoriti srce za svakoga ko želi kod nas da dođe i ne zatvarati vrata doma svoga bližnjima. Dakle, i zovemo i ne zovemo, jer je to funkcionalna, a ne nepromenjiva stvar običaja koje smo nasledili — istakao je on prošle godine za Blic ženu.
On se osvrnuo i na to što pravoslavni vernici sve češće slavski kolač lome u kući, a ne u crkvi.
— Vernik dolazi u crkvu, a onda svojoj kući vraća sve što je doneo zato što je to osvećenje koje mi svi zajedno u Hristu činimo. Kad kažemo: „Meni ne treba niko drugi, sam ću to da uradim“, tad negiramo istinitost crkve da jedni bez drugih ne postojimo, a naročito ne bez Hrista, čije je vozglavljenje sveštenik — objašnjava otac Gligorije.
NE PROPUSTITE
