Da li je i zašto muž uvek prvi osumnjičeni? 4 vodeća motiva u slučajevima ubistava žena od strane supruga

Od početka istrage za ubistvo pevačice Jelene Marjanović, prvi na spisku osumnjičenih bio je njen suprug Zoran, koji je danas i osuđen na 40 godina zatvora 

Viši sud u Beogradu doneo je danas presudu kojom je Zoran Marjanović proglašen krivim za ubistvo supruge i pevačice Jelene Marjanović.

Marjanović je osuđen na 40 godina zatvora i odmah će otići u Centralni zatvor, javili su domaći mediji.

Od početka ovog slučaja koji je potresao javnost, istraga je bila u velikoj meri usmerena na Marjanovića, a često se mogla čuti tvrdnja da je u slučajevima ubistva žena prvi osumnjičeni obično suprug. Da li je baš uvek tako i, ako jeste, zbog čega?

 

Kako ističe Džozef Đakalone, profesor na Odseku za pravne i policijske nauke Koledža za krivično pravosuđe "Džon Džej" u Njujorku, "većina ljudi bude žrtva nekoga koga poznaju". Kada je reč o, konkretno, ubistvu žene od strane muža, skovan je čak i termin uksoricid, koji označava ženoubistvo, a u pitanju je jedan od najčešćih oblika ubistava koji se pojavljuje u kazneno-pravnoj praksi i do njega obično dolazi kao kulminacija zlostavljanja u braku.

 

Prema istraživanju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, žene su pod daleko većim rizikom da budu ubijene od strane intimnog partnera nego muškarci. Statistika američkog FBI-a iz 2011. godine pokazuje da je 82,6 odsto žena ubio neko koga su poznavale, a u slučajevima žena starijim od 18 godina, većinu je života lišio emotivni partner. U najvećem broju (79,2 odsto) u pitanju je trenutni partner, a u manjem (14,3 posto) bivši.

Kako ističe profesor Đakalone, samo u Americi je 2015. godine u 500 žena ubijeno od strane intimnog partnera.

 

Forenzički psihijatar dr Park Dic, koji je svedočio u najpoznatijim američkim slučajevima ubistva, smatra da postoje četiri uobičajena motiva iza ubistava intimnih partnera, koji su primenjivi bez obzira na to da li je u pitanju gej ili strejt par i da li je reč o bračnoj ili vanbračnoj zajednici.

Prvi i najčešći koji dr Dic ističe jeste bes, odnosno eskalalica besa, nasilja i zlostavljanja.

— Ova grupa je ranije bila nasilna i možete videti kako se razvija sve do tragičnog ishoda — kaže on i ističe da se u takvim slučajevima sklonost ka nasilju i gnevu vidi i van kuće, odnosno da ovakva lica imaju često krivični dosije i ispoljavaju antisocijalno ponašanje.

Drugi najčešći motiv je strah od napuštanja i gubitka.

— On se plaši da će ona otići — kaže Dic.

 

To se najčešće dešava nakon što žena zapreti da će otići ili pokuša da napusti zajednički dom.

— Ova grupa muškaraca, koji ubijaju iz straha da će biti odbačeni, ima granični tip ličnosti, vrlo nestabilan i emotivan — ističe dr Dic.

Treći uobičajeni motiv je "seksualna ljubomora", kaže on i objašnjava da se ovaki partneri uznemire čak i ako samo steknu utisak da je njihova druga polovina flertovala s nekim.

— Njegova ljubomora — neki bi to nazvali seksualnom posesivnošću prema partneru kao objektu — ono je što leži u osnovi ubistva — kaže Dic.

 

Što se tiče četvrtog motiva, dr Dic navodi sopstveni samoubilački nagon, kada ubica može, ali ne mora sebi oduzeti život i neki se tada "isprazne" tako što ubiju drugog.

Manje uobičajeni motivi su finansijska dobit, ubistvo iz milosrđa, mentalna bolest itd, dok ne ubijaju partnerku iz straha da će izgubiti starateljstvo nad decom, što je ironično jer ga svakako gube ukoliko budu uhvaćeni.

I dr Dic i profesor Đakalone kažu da su u rešavanju zločina muž ili dečko obično prvi na listi osumnjičenih.

— Kao istražitelji, mi gradimo oteorije. Većinu ljudi ubije neko koga poznaju. Ako vidite da je neko uboden više puta, to ukazuje na ubistvo intimnog partnera. Isto važi i za prekomernu upotrebu sile pri ubistvu — ko bi vas drugi mogao toliko naljutiti? — smatra Đakalone i kaže da su to prvi gradivni elementi istrage.