Gotovo da nema čoveka koji bar jednom u životu nije imao bubuljice. Najčešće se javljaju na licu i leđima gde se nalaze uvećane i jako aktivne lojne žlezde. U pubertetu češće ih imaju muškarci, a u kasnijem životnom periodu žene. Razlozi njihovog nastanka su mnogobrojni, ali nekoliko faktora ipak ima ključnu ulogu. To su, pre svega, polni hormoni koji preko svojih receptora u folikulima regulišu aktivnost lojnih žlezda. Zatim količina stvorenog i izlučenog sebuma (loja) koja, ukoliko je pojačana, više masti kožu i smanjuje količinu linoleinske kiseline na površini epiderma, što je put do stvaranja komedona. Na ovako pripremljenom terenu, bakterije koje su, inače, normalni stanovnici naše kože, vrlo lako se umnožavaju i izazivaju zapaljenje.
NASTANAK BUBULJICA
Treba uzeti u obzir i genetsku predispoziciju za nastanak ovog poremećaja, što znači da ukoliko je neko od roditelja imao akne, velika je verovatnoća da će je i naslednici imati u nekom obliku. Spoljašnji faktori, u koje spadaju i razni kozmetički preparati, imaju manji značaj, ali mogu da pogoršaju bolest. Pojedini lekovi, kao što su kortikosteroidi, antiepileptici i slični, takođe mogu uticati na razvoj akni. Jedan od najčešćih hormonskih poremećaja koji može prouzrokovati akne jeste i sindrom policističnih jajnika (PCOS). On obuhvata uvećane i policistično izmenjene jajnike, poremećaj menstruacionog ciklusa (neredovni ili potpuni izostanak menstruacije), akne i maljavost (hirzutizam), poremećaj glikoregulacije koji se uglavnom sreće kod gojaznih ili genetski predisponiranih osoba za razvoj dijabetesa, pri čemu ne moraju svi navedeni poremećaji da budu prisutni kako bi se dokazalo oboljenje. U osnovi ovog sindroma najčešće je insulinska rezistencija (kad periferna tkiva smanjeno iskorišćavaju šećer iz krvi pa pankreas pojačano stvara i luči insulin, što stvara hiperinsulinemiju, odnosno povišene vrednosti insulina u organizmu). Taj insulin u organizmu preko receptora na jajnicima dovodi do hormonskog disbalansa, pojačanog stvaranja muških polnih hormona i bolesti.
POJAČANA MALJAVOST
Akne i pojačana maljavost posledica su viška muških polnih hormona u organizmu. Takođe, mogu da se jave i znaci virilizacije, odnosno gubitka kose u čeonom delu glave, što je takođe posledica viška testosterona.
Lečenje akni, posebno onih koje su otporne na primenjivane načine lečenja, zahteva multidisciplinarno angažovanje lekara, endokrinologa, dermatologa i ginekologa, radi utvrđivanja uzroka nastanka oboljenja.
Endokrinološko ispitivanje podrazumeva ispitivanje svih hormona, pre svega polnih hormona, koji se određuju od trećeg do petog dana ciklusa, kao i ispitivanje hormona nadbubrežne žlezde što, takođe, ima značajnu ulogu u nastanku akni. Pored toga, radi se i OGTT (75 gr) - test opterećenja šećerom radi utvrđivanja hiperinsulinemije i PCOS (sindrom policističnih jajnika). Uz ovakvo endokrinološko ispitivanje, dragocen je i ginekološki pregled koji bi utvrdio postojanje policistično izmenjenih jajnika, kao i pregled kod dermatologa koji će ispitati druge uzroke koji bi mogli imati veze s nastankom akni.
LEČENJE
Samo lečenje zavisi od uzroka nastanka akni. S endokrinološke strane, ono podrazumeva primenu hormonske terapije, pre svega kontraceptiva sa izraženim antiandrogenim efektima, a ukoliko se dokaže hiperinsulinemija, primenjuju se sve mere koje dovode do redukcije insulina u organizmu i smanjenja stvaranja muških polnih hormona koji uzrokuju njihov nastanak.
dr Veselinka Jovanović,
spec. interne medicine – endokrinolog
Dom zdravlja Dr Ristić
