Buenos Ajres kao da ne pripada delu sveta gde je izgrađen. Što zbog pojedinih ulica i kvartova kao preslikanih iz Pariza, što zbog ljudi koji su nekako uvek više gledali na drugu stranu okeana, ka Evropi. Kao da se nikada do kraja nisu pomirili s tim da se nalaze praktično na kraju sveta, da su im prve komšije - pingvini!
Bilo kako bilo, tek stanovnike Buenos Ajresa, ali i Argentince generalno, svi na kontinentu doživljavaju kao uobražene. Zato je veoma važno pobediti u fudbalu Brazilce, Urugvajce i sve ostale u komšiluku, biti bolji, biti svetski prvak, imati najboljeg fudbalera na svetu. Zato je Maradona božanstvo, a Messi aktuelni vršilac te dužnosti na terenu. Treba se stalno dokazivati!
A to je pritisak koji nije lako uvek izdržati. Prema statistikama, nijedan grad na svetu, proporcionalno broju stanovnika, nema toliko poseta plastičnim hirurzima i psihoterapeutima kao Buenos Ajres!
Ipak, ništa tako suštinski dobro ne definiše stanovnike tog grada kao strast i hedonizam. Strast u lepoti, ljubavi, umetnosti, politici, fudbalu, kocki, vinu... Praktično u svemu što ih okružuje. A onda u svemu tome treba imati stila i umeti uživati. Kada se te dve stvari susretnu dobijete - tango!
Malo koji grad u svetu se poistovetio sa nekim plesom, kao što je to slučaj sa Buenos Ajresom i tangom. Jer tango je u tom gradu odavno prestao da bude samo ples, on je životni stil, čitava mala filozofija - tužna misao koja se pleše!
I dok na ulicama u kvartu San Telmo gledate tango plesače kako plešu za svoju dušu, shvatate da je to i neka vrsta prkosa trivijalnosti, potraga za nečim uzvišenim, nečim zbog čega vredi živeti i umreti.
San Telmo je, naravno, legendarna četvrt Buenos Ajresa koja se smatra kolevkom tanga i gde svaki došljak upravo zbog toga odmah pojuri. Uske kaldrmisane ulice, natrpane antikvarnice, glasni kafići i restorani, reke turista i Plaza Dorego, trg na kojem stalno neko pleše, što za svoju dušu, što zbog turista.
Posetiti Buenos Ajres jeste nešto kao doživotno prokletstvo. Grad vas posle toga uvek iznova progoni uspomenama kroz slike, mirise i zvuke koji se stapaju u povremeno dekadentnu, povremeno ekstravagantnu, ali uvek otmenu celinu. Nekada najskuplji grad u Južnoj Americi, na glasu po raskošnom životu, danas je zahvaljujući ekonomskim lomovima postao Meka za brojne turiste koji tu dolaze da za relativno malo para rade sve ono što pre toga nisu mogli ili nisu smeli sebi da priušte.
Njegovi stanovnici porteñosi (oni koji dolaze iz luke) možda nisu uvek spremni da razgovaraju na engleskom (spor sa Englezima oko Foklanda/Malvina još traje), ali su beskrajno strpljivi da vas saslušaju ako govorite na španskom ili nekom trećem jeziku, te da vas praktično odvedu tamo gde ste naumili i, ako treba, sami vam pokažu šta tu ima.
Uz pomenuti San Telmo, najslikovitiji delovi garda su još La Boca, Recoleto i Puerto Madero. La Boca je tradicionalno italijanski kvart, a u najprivlačnijoj ulici Caminito sve vrvi od boja, svaka zgrada, svaki kutak. Meštani tvrde da se to šarenilo fasada zapatilo tako što je svako bojadisao svoju kuću sa ono boje koja je pretekla od farbanja čamaca i brodova! Naravno, i tu se na ulicama pleše tango, što je najbolje posmatrati iz bašte nekog kafića uz čašu malbeca, najpoznatijeg lokalnog vina.
Ipak, najvažnija stvar u La Boca je La Bombonera, stadion fudbalera Boca Juniorsa, gde je svojevremeno pikao loptu i Diego Maradona. Njegove slike su ionako svuda po gradu, ali ih tu ima više nego plakata srpskih političkih stranaka na beogradskim ulicama. Iz svega je jasno da je La Bombonere za Buenos Ajres isto što i Empajer stejt biliding za Njujork, crkva Svetog Petra za Rim ili Ajfelov toranj za Pariz.
Inače, kada je o fudbalu reč, Buenos Ajres ima čak 24 profesionalna fudbalska kluba - najviše na svetu!
U centru je najživlje na Aveniji Florida, pešačkoj zoni sa mnoštvom uličnih zabavljača i prodavaca jeftinog nakita. U blizini je i Trg Republike na kojem dominira 67 metara visok obeliks postavljen u vreme proslave 400. godišnjice osnivanja grada.
Odmah iza ugla nalazi se opera Colon sa verovatno najakustičnijom operskom salom u svetu. Malo dalje, na jug, dolazi se do Plaze de Majo, trga koji je „službeno mesto“ za proteste svih vrsta i gde svakog vikenda neko zbog nečega protestuje. S jedne strane trga je katedrala Metropolitana, a s druge Casa Rosada, predsednička palata sa legendarnim balkonom s kojeg se narodu obraćala slavna Evita Peron.
Zvanično najšira ulica na svetu Avenida 9 Julio ima osam automobilskih traka u svakom smeru i široka je 140 metara tako da prelazak s jedne strane na drugu ume da potraje, bogami i da se pretvori u pravu malu avanturu ukoliko su vozači nervozni. A često jesu! Pogotovo oni koji voze neki od 40.000 crno-žutih taksija, koliko ih svaki dan izađe na ulice ovog grada od 13 miliona stanovnika.
Puerto Madero bila je stara zapuštena luka koja je pretvorena u elitni centar noćnog života i gde svaka ulica nosi ime neke žene! Puente de la Mujer (Most žene), poznatog španskog arhitekte Santiaga Calatrave, dominira zalivom i povezuje istočnu i zapadnu obalu luke.
Severno od Puerto Madere nalazi se Rekoleta, kvart francuske arhitekture, parkova, galerija i, naravno, restorana. To je već dugo jedan od najskupljih delova grada u kojem dominira bazilika Iglesia de Nuestra Señora del Pilar, i po kojem je čitav grad poznat kao Pariz Južne Amerike. Ipak, najveća turistička atrakcija Rekolete jeste lokalno groblje na kojem je sahranjena Eva Peron, ali i praktično svi značajni i bogati ljudi Argentine. U stvari, to je pravi grad mrtvih gde je svaka grobnica mala palata izgrađena i opremljena od materijala uvezenih uglavnom iz Pariza ili Milana!
Ali, vratimo se živima! Oni imaju stalnu potrebu da jedu, a kada ste u Argentini onda je to - veliki odrezak uz malbec vino. Ne večera se obično pre 11 navečer u parilla (gril) restoranima gde je glavno jelo sočni goveđi odrezak od pola kilograma, a bogami često i teži!
Inače, danju Argentinci piju mate, gusti aromatični čaj pripremljen od istoimene biljke, bogat vitaminima, koji deluje poput energetske bombe. Pije se iz drvene šolje s metalnom slamkom i mnogi veruju da upravo zahvaljujući njemu Argentinci uspevaju da ostanu budni do duboko u noć, a da ujutro ipak nekako odu na posao. I dosita, već posle nekoliko dana tamo čovek ne može a da se ne upita spavaju li ti ljudi uopšte.
A onda se setite pesme Warrena Zevona I'll Sleep When I'm Dead. Još ako može na Rekoletu!
Slatko zadovoljstvo
Najpoznatiji slatkiš Buenos Alresa je Dulce de Leche, neka vrsta karamele specifične arome, koja se savršeno slaže sa svim vrstama kafe, a idealni je nadev za palačinke.
Ime
Prvi zvanični naziv grada glasio je Ciudad de Nuestra Senora Santa Maria del Buen Ayre - što bi se moglo prevesti kao Grad naše Gospe Marije zaštitnice dobrih vetrova.
Šta treba znati:
- Najbolje vreme za boravak: proleće i jesen
- Spavanje: veliki izbor dobrih hostela i hotela po ceni od 10 do 15 evra dnevno
- Kupovina: osim na uličnim sajmovima, u prodavnicama nema cenkanja, a najpovoljniji šoping je izvan centra
- Šta jesti: sočni goveđi odrezak na žaru
- Šta piti: malbec vino
- Napojnice: 10% u boljim restoranima
- Prevoz: metro i gradski autobusi su odlični i jeftini (1 pesos po vožnji). Povratak u sitne sate - taksijem
- Noćni život: praktično sve radi do ranih jutarnjih sati. Najbolji klubovi su u Palermu i San Telmu, a najbolji tango klubovi su u San Telmu.
- Vrhunac: Pogledati utakmicu Boca Juniorsa, pa još ako imate sreće da igraju derbi protiv River Plate!
- Izleti: Rio del Tigre, predgrađe Buenos Ajresa, popularno kod portenosa: mir, priroda, šetnje uz deltu reke; Posetite San Antonio de Areco, grad u zemlji gaučosa, stotinak kilometara od Buenos Ajresa; Ako imate vremena prevezite se preko ušća La Plate u Urugvaj, u Punta del Este, jedno od najelitnijih južnoameričkih letovališta
Viktor Čikeš
