Kada su Kinezi u 19. veku odbili da od Engleza kupuju drogu, ovi su ih za kaznu napali i uzeli Hongkong kao ratni plen. Grad se posle toga ubrzano razvijao i tokom 20. veka postao simbol brzog ekonomskog uspona, geopolitičkih podela i trijumfa kapitalizma nad komunizmom.
Ali, za nas koji smo odrastali daleko od obala Južnog kineskog mora, Hongkong je pre svega grad odakle je ponikao – Bruce Lee! Udri Brus Li, ritaj Brus Li, pobi’ gi svi, ne daj niko da preživi od ovi ološi, pevala je svojevremeno ekipa poznatih & nepoznatih muzikanata. Bila je to samo jedna od nekoliko pesnički nadahnutih uspomena na filmskog kung-fu heroja opevanog na svim jezicima naroda i narodnosti exYU država, a kome su u Mostaru podigli čak i spomenik – prvi u svetu!
Bruce Lee je sada filmofilska prošlost, baš kao i kolonijalni dani Hongkonga kada se tamo snimalo na stotine kung-fu filmova godišnje, koji su zatim odlazili u svet i u bioskopskom mraku zavaravali klince kako pravda na kraju uvek trijumfuje. Industrija zabave je i danas tamo snažna, došli su Jacki Chan, Chow Yun-fat, Jet Li, reditelji John Woo i Wong Kar-wai stekli su slavu & ugled, ali sve to zajedno nije vredno legende. Zbogom Bruce Lee...
Danas, 15 godina nakon što su Kinezi vratili suverenitet nad tim komadom teritorije, Hongkong ne prestaje da fascinira. To je grad sa najviše solitera u svetu (nemačka kompanija Emporis prebrojala ih je 7.650!), sa sedam miliona stanovnika na svega 1.100 km², najrazvijenijim javnim prevozom u svetu i najviše rols-rojseva po broju žitelja!
Hongkong, čudesni grad u kojem su se skladno spojili prošlost i budućnost, dobio je ime po fonetskom prevodu kantonskog naziva koji znači mirisna luka. Inače, grad se već rutinski opisuje kao mesto susreta Istoka i Zapada gde se neprekidno balansira između modernog i tradicionalnog. Veštine poput feng shuija shvataju se krajnje ozbiljno jer se veruje da utiču na poslovanje i sreću. Nije neobično da se zbog toga u građevinske projekte uključuju konsultanti koji naoružani sa ba-gua dijagramima odvraćaju zle duhove i određuju pozicije prostorija i zidova izbegavajući da bilo šta u zgradi označe brojem 4 zbog sličnosti sa kantonskom rečju za pojam - umreti!
Spoj Istoka i Zapada uočljiv je i u hongkonškoj kuhinji, gde dim sum, hot pot i brza hrana koegzistiraju zajedno sa haute cuisine restoranima. Iako unaokolo nema poljoprivrede, pa se sve namirnice i sastojci uvoze, Hongkong je u pravom smislu gastronomski poligon kineske kuhinje. Ako niste previše izbirljivi, u gradu postoji oko 30.000 objekata u kojima možete nešto da pojedete.
Najveći uticaj na gastronomiju ima obližnji grad Guančoa, na Zapadu poznat pod imenom Kanton, a po kojem je naziv ponela i najpoznatija kineska kuhinja – kantonska! Nju odlikuje kratka termička obrada namirnica i praktično bezgraničan izbor onoga što može da se ubaci u wok tiganj – što je nekada uključivalo i pse, mačke, vrapce, pacove... Ipak, danas se jela spremaju uglavnom od međunarodno prihvatljivijih vrsta sisara i ptica, a prednost na meniju ima riba spremljena na pari ili pečena na žaru sa povrćem. Od egzotičnih specijaliteta, ostala su lastina gnezda, ajkulina peraja, zmije, žablji bataci, supa od kornjače...
Ipak, ono što najviše oslikava spoj Istoka & Zapada u Hongkongu jeste univerzalna strast za šopingom! Crni, beli, žuti, čokoladni, mali, veliki, mladi, stari, hrišćani, budisti, muslimani... svi danas hrle u ovaj grad da bi pazarili nešto jeftino. Tako ovaj grad sve više liči na džinovski šoping centar koji se nikada ne zatvara i gde se sve prodaje. U toj užurbanoj gomili koja se tiska unaokolo, galami i neprestano telefonira, imate utisak kao da ste u nekakvoj ljudskoj košnici. Kinezi bi rekli: kipi posao. Nigde na svetu ljudi se ne kreću tako brzo kao na ulicama Hongkonga!
Brendirane i fensi prodavnice smeštene su uglavnom u kvartu Admiralitet, a one nešto jeftinije u Kozuej Beju. Ali, gde god da krenete, čekaju vas prodavnice kakve samo možete da zamislite. Ipak su to Kinezi... A i uličnih tezgi sa najrazličitijom robom ne manjka. U tom smislu karakteristična je Ženska pijaca (Ladies’ Market) u ulici Tun Čoj.
Najpopularnije mesto da se uslikate za uspomenu nalazi se negde duž Viktorija zaliva, vodene trake koja deli ostrvo Hongkong od poluostrva Koulun, gde se nalazi i najveća kineska luka. Tu pluta, plovi i glisira na hiljade čamaca, brodova, jahti i skela. Tradicionalnih džunki ostalo je još samo u filmovima o Jamesu Bondu, a putnike po zalivu razvoze uglavnom zeleno-beli brodići. Kažu da u proseku prevezu 53.000 putnika dnevno!
Poseban spektakl predstavlja noćni pogled na grad, kada se upale svetla na zgradama duž morske obale praveći kolosalni lajt-šou kao u nekoj brodvejskoj predstavi. Kada završite šoping, ne treba mimoići akvapark Vodeni svet, baštu ptica i pijacu Nefrita, zatim daoski manastir Manmo i džamiju Koulun, sagrađenu 1984. za indijske muslimane u vojnoj službi britanske imperije koji su posle ražalovanja ostali da žive u Hongkongu. Tu je i hram Svetog Jovana, ali i budistički manastir Po Lin na ostrvu Lantau, gde se nalazi najveća statua Bude na svetu.
A onda uveče pravac Cim Ša Cuj i Cim Ša Cuj Ist, gde sve vrvi od noćnog života. Prodavnice i restorani rade do duboko u noć, a u klubovima je glavna muzička poslastica cantpop, još jedan spoj Zapada & Istoka, ovaj put kroz kantonske pop pesmice u maniru evropskih i američkih muzičkih žanrova. Bizarno i zabavno!
Bruce Lee je umro uzalud...
Dosta Brus Li, brate mili imaj dušu ti, ostavi nam bar jednoga za sledeći film!
Viktor Čikeš
