Imao sam tetku u Bruklinu. Živela je dugo u toj njujorškoj opštini, ali je i dalje bila naplašena od svih tih rasa i nepoznatih jezika koji su je okruživali. Nije ni izlazila nigde posebno. Vodim kera oko kuće i to je to! Trebalo mi je malo da shvatim kako se tu ne radi o psu, već da ona vodi računa o kući (take care of the house), te da engleski nikada neće naučiti kako valja, ma koliko decenija još tu provela. Baš kao što ga nije naučila ni trećina od 8,2 miliona Njujorčana koji danas žive u tom gradu!
Uostalom, poslednji njujorški taksista kojem je maternji jezik bio engleski prestao je da radi negde sredinom 80-ih godina prošlog veka! Tako barem kažu.
Njujork ima toliko lica da je apsolutno nemoguće izdvojiti zajednički imenitelj koji bi sve to pomirio. Ne samo zato što se tu govori oko 800 različitih jezika i što su socijalne i kulturološke krajnosti vidljive na svakom koraku, već zato što sve ono što mislite da znate o Americi i još mnogo onoga što ne znate, sve se to meša, kuva i stapa na ulicama ovog jedinstvenog grada. Uključujući i moju tetku dok u velikom karu odlazi u najbliži šoping mol da nešto - šapi!
I baš zato Njujork je sve samo ne Amerika koja počinje tek na drugoj obali reke Hadson, a ona i fizički deli grad od ostatka kontinenta. Odatle, pa sve do suprotne, pacifičke obale, uglavnom je sve uspavana palanka ušuškana u potrošačko-rodoljubivo samozadovoljstvo najbogatije nacije na svetu.
Nasuprot tome, Njujork je vibrantna, kreativna sredina u stalnom komešanju, provokativna i odvažna. Pravo mesto za dokazivanje. Veličanstvene zgradurine, široke avenije koje se poput kanjona provlače između njih, bleštavi izlozi, užurbani ljudi... Huk njujorških ulica ne jenjava 24 časa. U bilo koje doba noći možete da odete u bioskop, galeriju, restoran ili klub, da kupite šta god vam zatreba - od medikamenata i hrane do cipela i nameštaja! Grad koji nikada ne spava i gde oznaka non-stop svetluca na sve strane. Većina Kineza i ne pamti kada je poslednji put zatvarala svoje radnje! Na smenu spavaju, jedu i rade. Nigde na svetu izreka: Ako možeš da uspeš ovde, uspećeš bilo gde, ne zvuči tako tačno!
Sve ono što Njujork predstavlja u svesti ljudi širom sveta nalazi se na Menhetnu, jednoj od pet gradskih opština. Ostale - Bruklin, Kvins, Bronks i Staten Ajlend - ipak su tek nešto više od tipičnih američkih predgrađa sa uobičajenim rekreativno-potrošačkim sadržajem i lokalnim urbanim legendama tipa ovde je odrastao Majk Tajson, ovde Barbara Strejsend i Pol Sajmon, a ovde Džon Goti, poslednji šef Gambino klana, jedne od pet mafijaških porodica koje su nekada vladale njujorškim podzemljem.
Menhetn su, inače, pre nepuna četiri veka Holanđani kupili od Indijanaca koji su tu živeli. Platili su ga u robi vrednoj 20-ak dolara i na južnom kraju ostrva podigli trgovačku koloniju nazvavši je Novi Amsterdam. Četrdeset godina kasnije luku su preuzeli Englezi, a kralj Čarls II zemlju je poklonio svom bratu vojvodi od Jorka. Tako je Novi Amsterdam postao Novi Jork - Njujork! U to vreme tu je živelo oko 4.000 ljudi, uglavnom trapera, trgovaca i lučkih radnika. 
Taj južni deo Menhetna i danas predstavlja najživopisniji deo grada u kojem se nalazi Kineska četvrt sa oko 700.000 (registrovanih!) Kineza, što je najviše izvan Azije, odmah tu je i Mala Italija, pa Grinič Vilidž i Ist Vilidž, dva kvarta poznata po klubovima i noćnom životu grada, So-Ho sa brojnim fensi umetničkim galerijama, Trajbeka koja je zahvaljujući Robertu de Niru i festivalu kojeg je on pokrenuo doživela urbanistički procvat... Tu je i Vol Strit, simbolični centar finansijske moći Amerike, zatim Vulvortova zgrada, nekada najviša na svetu, u neposrednoj blizini stajale su i dve kule Svetskog trgovinskog centra, na čijem mestu je sada memorijalni park, dok se na najjužnijoj tački nalazi Beteri park odakle se pruža najlepši pogled na Kip slobode, taj najprepoznatljiviji simbol Amerike. Pored njega je ostrvo Elis, gde se nekada nalazilo prihvatilište za milione doseljenika iz celog sveta koji su dolazili brodom u potrazi za boljim životom. Tu je danas muzej, uzbudljivo svedočanstvo o vremenu kada je Amerika bila obećana zemlja.
Ona je to za mnoge i danas, a Njujork po pravilu prva stanica ka tom cilju. I baš tu, na donjem delu Menhetna, skovan je izraz melting pot, metaforični lonac za topljenje koji dočarava ubrzani proces asimilacije kroz koji su svi doseljenici prolazili, topljenje raznih kultura u jednu - američku!
Glavna njujorška arterija je nadaleko čuveni Brodvej, ulica koja počinje na samom dnu Menhetna i prolazi celom dužinom ostrva na sever, a zatim sa oznakom autoput broj 9 nastavlja sve do Olbanija, glavnog grada države Njujork, udaljenog 240 km na sever. Najpoznatiji deo Brodveja predstavlja Tajms skver, raskrsnica sa Sedmom avenijom, oko koje su načičkana pozorišta i bioskopi. To je po pravili najprometniji deo grada i mesto gde se tradicionalno dočekuje Nova godina.
Ipak, najomiljenije mesto Njujorčana bez dileme predstavlja Central park, zelena oaza po površini veća od Monaka, sa brojnim sadržajima, od koncerata i pozorišnih predstava do restorana i zoološkog vrta, terena za rekreaciju, nekoliko jezera na kojima možete da veslate, pecate ili jednostavno posmatrate patke dok bezbrižno plutaju, staza za bicikle, pa čak i male ergele konja za jahanje. Park deli gornji deo Menhetna na dva dela, istočni, kroz koji prolaze najluksuzniji delovi Pete avenije, Park avenije i Medisona, gde se nalazi veličanstveni Metropoliten muzej i Gugenhajm galerija, i zapadni gde su zgrade starije i intimnije, a najveća građevina je Prirodnjački muzej sa kosturima dinosaurusa.
Na ovaj ili onaj način, Njujork danas ostavlja sliku šarenog urbanog tematskog parka za turiste, gde do mile volje možete da šetate i danju i noću, istražujete i otkrivate nešto novo, a da se pri tom osećate maksimalno bezbedno. Naime, to je danas najbezbedniji od svih velikih gradova u SAD!
A ne tako davno, bio je to grad gde posle sumraka niste smeli da uđete u Central park, a noću putnici u podzemnoj železnici vozili su se isključivo u prvom vagonu, gde ih je čuvao naoružani policajac, dok bi se u ostatku kompozicije baškarili članovi uličnih bandi. Statistika je govorila da se na ulicama Njujorka 80-ih godina dešavalo po jedno ubistvo na svakih šest sati!
Ne čudi što je tetka izbegavala da izlazi napolje i radije ostajala da vodi kera oko kuće!
Harlem, severni deo Menhetna gde su se uglavnom doseljavali crnci sa juga zemlje, sve negde do sredine 90-ih godina prošlog veka, nalikovao je kulisama za nekakav ratni film, sa čitavim kvartovima porušenih i spaljenih zgrada od kojih bi ostajale da stoje samo polurazvaljene fasade. Ispred njih, na ulici, nekadašnji crnci, današnji Afro-amerikanci, gluvarili su uz zaglušujuće fanki ritmove sa tranzistora veličine mikrotalasne rerne i čekali da im neko zaluta u rejon. Zgrade su namerno uništavali investitori kako bi, kada dođe vreme, podigli na istom mestu nove. Od stanara u starim zgradama ionako nisu mogli ništa da naplate.
I to novo vreme je došlo. Danas je Harlem sasvim druga priča, mada daleko od prosperiteta kojeg je imao 20-ih godina prošlog veka, kada je u vreme prohibicije biznis najviše cvetao upravo tu. Tada je nastao i onaj čuveni nadimak za Njujork - Velika jabuka. Naime, među džez muzičarima tog vremena (uostalom i danas) jedna od ključnih stvari u karijeri bio je angažman u nekom od njujorških klubova. U tom smislu postojala je među džezerima izreka: Na drvetu uspeha ima mnogo jabuka, ali ako ubereš Njujork, onda si ubrao najveću!
U Harlemu je čak i postojao klub sa nazivom The Big Apple, gde se točio viski iz kućne radinosti i svirao vreli džez. Muzičari koji su tu dolazili iz svih krajeva zemlje, kada bi ih pitali gde idu da sviraju, umesto da kažu u Njujork, odgovarali bi u Veliku jabuku! A odakle naziv kluba? Pa, jabuka je u ondašnjem slengu bila izraz i za ženu određene profesije, a one su svoje usluge najčešće nudile tada po džez klubovima. Budući da je Njujork imao najviše džez klubova, imao je najviše i javnih kuća!
Danas od toga praktično nije ostalo ništa. The Big Apple je odavno zatvoren i na njegovom mestu je danas apoteka, a jabuke se sada beru na daleko otmenijim mestima nego što su džez klubovi. Uostalom, njih ionako jedva da više i ima. Oni koji su ostali već decenijama rade na ivici zatvaranja ili su se pretvorili u turističke odrednice, poput kluba Blue Note, gde za velike pare možete da obedujete dok vam u dnu sale svira Kit Džeret ili peva Nora Džons.
Ista je stvar i sa bluz klubovima, a nedavno je vrata zatvorio i najpoznatiji među njima - Mannys Car Wash! Privremeno, kažu. Do nekih boljih vremena...
U stvari, u Njujorku se sve toliko dramatično brzo menja da svaki novi dan donesi novi sadržaj. Možda donese i neka bolja vremena za džez & bluz.
Ali, dobro. Barem se tetka više ne plaši kada ide sama da šapi!
Viktor Čikeš
