Podržavala sankcije Srbiji, imala gej ljubavnike, "nedovoljno lepa" postala ikona: Buran život francuske dive

Francuska glumica Žana Moro bila je jedna od ključnih figura francuskog novog talasa i glumica čija je pojava na filmu bila senzacija.

Posebnost francuske filmske zvezde Žane Moro je možda najbolje sažela kultna filmska kritičarka Žanet Vensando, kada je opisala tri velike francuske glumice kroz tri različite osobine:

– Brižit Bardo bila je čulnost, Ketrin Danev elegancija, a Žana Moro – ideal intelektualne ženstvenosti.

Rođena je 23. januara 1928. u Parizu, kao ćerka Anatol-Dezira Moroa, upravnika pivnice, i Ketrin Bakli, Engleskinje koja je plesala u Kazino de Pari. Imala je mlađu sestru, koja je nakon razvoda njihovih roditelja otišla s majkom u Englesku.

Mnogo godina kasnije, kada su je pitali da li bi njen život izgledao drugačije da je, poput sestre, odrasla u Engleskoj, odgovorila je:

– Ne mogu ni da zamislim da nisam odrasla u Parizu.

Otac ju je izbacio iz kuće, a ona je dobila karijeru

Žana je od mladosti imala izrazito buntovan karakter i vrlo loš odnos sa ocem, a njihov dug sukob je kulminirao kad je odlučila da se posveti pozorištu. On nije odobravao ni njene časove glume, ali sve je eskaliralo  kada je odlučila da ipak nastavi tim putem i postane glumica, pa ju je otac izbacio iz kuće.

Međutim, iako joj sigurno nije bilo lako, Žana Moro je kasnije pričala o ovom događaju kao o jednoj od najboljih stvari koje su joj se dogodile u životu. Kako je istakla, to što se našla na ulici ju je nateralo da se suoči sama sa sobom i shvati šta zapravo želi. I to je bila gluma.

Na pozorišnu scenu je prvi put izašla 1947. godine, kao članica Komedi Fransez, na Avinjonskom festivalu teatra. Naredne četiri godine je igrala u skoro svim predstavama tog čuvenog pozorišta, da bi potom odlučila da ode i pridruži se Theatre National Populaire.

Prihvatala je i uloge u niskobudžetnim trilerima, a filmski svet u početku nije bio naročito impresioniran njenim izgledom. Pojedini reditelji s kojima je tada sarađivala su smatrali da nema velike šanse za uspeh upravo zato što, prema njihovom mišljenju, "nije bila dovoljno lepa".

Od "ne dovoljno lepe" glumice do filmske ikone

Krajem pedesetih je usledio preokret u karijeri Žane moro, kada je 1957. započela saradnju sa rediteljem Lujem Malom, koji joj je tada bio i ljubavnik. Film "Lift za gubilište" je, naime, pokazao je publici potpuno drugačiju stranu njene glume i predstavio je kao umetnicu izrazitog, prepoznatljivog senzibiliteta.

 

Ubrzo je usledio i film "Ljubavnici", za koji je dobila nagradu u Veneciji, a ovaj film je, međutim, u Francuskoj izazvao velike polemike zbog načina na koji su prikazane pojedine intimne scene.

Nakon toga sarađivala je s nekim od najvećih reditelja evropskog filma, među kojima su bili Mikelanđelo Antonioni i Luis Bunjuel, dok je posebno važnu fazu njene karijere obeležila saradnja s Fransoom Trifoom. Njihov "Žil i Džim" je postao jedan od filmova po kojima će zauvek ostati upamćena. Iako sama nije smatrala da je to nužno njen najbolji film, verovala je da nigde nije bolje odigrala svoju rolu.

Tokom duge je karijere radila s velikim imenima evropske i svetske kinematografije, pa je igrala u filmovima koje su režirali, između ostalih, Bertran Blije, Rajner Verner Fasbinder, Vim Venders, Fransoa Ozon, Toni Ričardson i slavni Orson Vels, koji ju je svojevremeno nazvao najboljom glumicom.

Njena karijera je trajala skoro sedam decenija, tokom kojih je snimila čak 142 filma. Nije se zadržala samo pred kamerama, već se okušala i u režiji, pa je Žana Moro potpisala dva filma: "Svetlo" (Lumière) iz 1976. i "Adolescentkinja" (L’Adolescente) iz 1978. godine.

Bila je politički i društveno aktivna i podržavala sankcije Jugoslaviji

Žana Moro se nije ustručavala ni da javno govori o pitanjima koja su u to vreme bila tabu. Godine 1971. potpisala je čuveni Manifest 343, kojim su žene javno saopštile da su imale abortus, u vreme kada je prekid trudnoće u Francuskoj bio ilegalan, čime je svoje ime pridružila borbi za promenu društvenog odnosa prema pravu žena na izbor.

Francuska glumica je 2009. ponovo dospela u centar pažnje kada je potpisala peticiju podrške reditelju Romanu Polanskom, nakon što je priveden u Švajcarskoj u vezi sa optužbama za seksualno zlostavljanje maloletnice iz 1977. godine. Potpisnici su tvrdili da bi njegovo hapšenje moglo da ugrozi tradiciju filmskih festivala kao mesta na kojima umetnici mogu slobodno i bezbedno da predstavljaju svoja dela.

 

Zbog njenih izjava devedesetih je se, međutim, na našim prostorima, sećamo s različitim emocijama. Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije je francuska glumica bila jedna od najglasnijih javnih ličnosti koje su se oštro protivile ukidanju međunarodnih sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.

 

Bila je među onima koji su smatrali da su sankcije neophodan instrument pritiska na tadašnji režim Slobodana Miloševića u Beogradu, a učestvovala je u osnivanju Kulturnog centra "Andre Marlo" u Sarajevu. Međutim, otprilike u vreme kada je centar osnovan, prestala je da odgovara na pitanja novinara o događajima na Balkanu.

Ljubavi nije skrivala, a skandala nije nedostajalo

Slavna glumica je imala buran emotivni život i veliki broj ljubavnika, a svoje veze nije naročito skrivala od javnosti.

Prvi put se udala 1949. godine za Žan-Luja Rišara, a samo dan nakon venčanja rodila je svoje jedino dete, sina Žeroma. Bila je u vezi s grčkim glumcem i plejbojem Teodorom Rubanisom, dok je njen poslednji brak bio sa Vilijemom Fridkinom.

 

Jedan od poznatijih ljubavnih skandala u Francuskih je upravo njen, a dogodio se 1967. godine, kada je Žana Moro započela vezu s Tonijem Ričardsonom, tadašnjim suprugom Vanese Redgrejv i ocem njene ćerke Nataše Ričardson. Ričardson je bio biseksualac, a njihova veza je izazvala veliku pažnju javnosti.

Moro je bila u vezi i s dizajnerom Pjerom Kardenom, koji se javno izjašnjavao kao homoseksualac, a glumica je jednom prilikom objasnial da ona "želi ljubav, ne strast".

Žana Moro je po mnogočemu uporno odbijala da se uklopi u očekivanja koja su se postavljala pred žene njenog vremena.

Mnogo je pušila, a neko vreme je imala ozbiljan problem s alkoholom. Nije volela ni ideju vezivanja za jedno mesto. Radije je živela u iznajmljenim stanovima, objašnjavajući svoj izbor jednostavno:

– Osećam se slobodno – kad mi dosade, odem na drugo mesto!

 

Birala je i samoću, čak i kada je bila u ljubavnim odnosima, a često je isticala koliko joj je važna lična sloboda.

– Ne želim da delim kupatilo ni sa kim – istakla je u jednom intervjuu.

Žana Moro je preminula 31. jula 2017. godine, u 90. godini, kada je njeno beživotno telo našla spremačica. Nedugo pre smrti je izjavila da se oseća "napušteno" jer više ne može da glumi.

 

BONUS VIDEO

Bebi Dol o Evroviziji u Rimu 1991.