Od detinjstva pa do poznih godina, određeni faktori mogu povećati ili smanjiti verovatnoću razvoja demencije
Demencija predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih izazova današnjice, a procene pokazuju da bi broj obolelih u svetu mogao drastično da poraste u narednim decenijama.
Ipak, stručnjaci ističu da postoje brojni faktori na koje možemo uticati i tako smanjiti rizik od razvoja bolesti.
Prema procenama međunarodnih istraživača, gotovo polovina slučajeva demencije mogla bi da bude odložena ili sprečena ukoliko bi se na vreme delovalo na faktore rizika koji se mogu menjati tokom života.
Naučnici naglašavaju da nikada nije prerano, ali ni prekasno da se usvoje zdravije navike. Od detinjstva pa do poznih godina, određeni faktori mogu povećati ili smanjiti verovatnoću razvoja demencije.
U nastavku su faktori rizika podeljeni prema životnom dobu.
Faktori rizika u ranom životnom periodu
1. Niži nivo obrazovanja - istraživanja pokazuju da kontinuirano učenje i mentalna stimulacija mogu doprineti stvaranju tzv. „kognitivne rezerve“, koja pomaže mozgu da duže zadrži svoje funkcije.
Faktori rizika u srednjem životnom dobu
Najveći broj faktora rizika javlja se upravo tokom srednjih godina života, a među njima su:
- gubitak sluha,
- povišen LDL („loš“) holesterol,
- depresija,
- traumatske povrede glave,
- nedovoljna fizička aktivnost,
- dijabetes,
- pušenje,
- visok krvni pritisak,
- gojaznost,
- prekomerna konzumacija alkohola
Stručnjaci ističu da redovne lekarske kontrole, zdrava ishrana, fizička aktivnost i pravovremeno lečenje hroničnih bolesti mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja mozga.
Faktori rizika u starijem životnom dobu
U poznijim godinama dodatni rizik predstavljaju:
- socijalna izolacija,
- dugotrajna izloženost zagađenom vazduhu,
- gubitak vida.
Održavanje društvenih kontakata, redovne kontrole vida i boravak u što zdravijem okruženju mogu imati pozitivan uticaj na očuvanje kognitivnih sposobnosti.
Šta možete učiniti već danas?
Iako ne postoji siguran način da se demencija u potpunosti spreči, stručnjaci preporučuju nekoliko navika koje mogu pomoći u smanjenju rizika:
- budite fizički aktivni,
- hranite se raznovrsno, po mogućstvu mediteranskim načinom ishrane,
- kontrolišite krvni pritisak, šećer i holesterol,
- prestanite da pušite,
- ograničite unos alkohola,
- zaštitite glavu od povreda,
- lečite probleme sa sluhom i vidom,
- održavajte društvene kontakte,
- ostanite mentalno aktivni kroz čitanje, učenje i rešavanje logičkih zadataka
Prisustvo jednog ili više faktora rizika ne znači da će osoba sigurno razviti demenciju. Mnogi od ovih faktora mogu se uspešno kontrolisati, a zdrav način života može doprineti očuvanju moždanih funkcija i smanjenju rizika od bolesti.
Ukoliko primetite probleme sa pamćenjem, govorom ili razmišljanjem kod sebe ili bliske osobe, važno je da se obratite lekaru, jer rano postavljanje dijagnoze može omogućiti pravovremeno lečenje i bolju kontrolu simptoma.
Bonus video:
Lek za Alchajmera