Post na vodi je jedan od najvećih izazova kada je reč o promeni jelovnika za vreme Velikog posta, ali ishrana i te kako može da bude bogata i raznovrsna. Ključno je da vodite računa o nekoliko stvari i moći ćete da se pridržavate pravila bez rizikovanaj zdravlja.
Uskršnji post važi za najduži i najstroži post u pravoslavnoj tradiciji, a on se u najvećoj meri praktikuje kao takozvani post na vodi. Iako se na prvi pogled čini jednostavno, ovaj način ishrane ima jasna pravila i podrazumeva i duhovnu i telesnu disciplinu.
Veliki post, koji traje od 23. februara do 12. aprila, kada vernici koji praznuju po julijanskom kalendaru slave Uskrs, nije samo promena jelovnika, već zapravo vreme uzdržavanja, molitve, smirenja i preispitivanja, a hrana je samo deo tog procesa.
Post na vodi smatra se strožim oblikom posta jer podrazumeva pripremu hrane bez ulja i drugih masnoća, isključivo kuvanjem u vodi, dinstanjem bez dodataka ili konzumiranjem sirovih namirnica. Osnovu jelovnika čine biljne namirnice, dakle nikako hrana životinjskog porekla poput mleka, jaja i mesa, a važno je znati šta je dozvoljeno, a šta ne.
Šta zapravo znači post na vodi?
Postoji nekoliko ključnih pravila koja definišu post na vodi kao vid uzdržavanja.
- Hrana se priprema bez ulja i, naravno, masti, kuvanjem u vodi, pečenjem bez masnoće ili konzumiranjem u sirovom obliku.
- Iz ishrane se isključuju su sve namirnice životinjskog porekla, uključujući meso, mleko, mlečne proizvode, jaja, svinjsku i drugu životinjsku mast, želatin...
- Riba, takođe, nije dozvoljena. Jede se samo na Blagovesti i Cveti, zatim ako je dobijen sveštenički blagoslov, kao i ukoliko neko želi da posti, ali ne može tako strogo, poput dece i bolesnih.
- Post na vodi, ipak, ne znači gladovanje, već jelovnik može da bude raznovrstan i nutritivno bogat ako se planira pravilno.
- Ovakav režim ishrane se uglavnom ne preporučuje deci, trudnicama, dojiljama, osobama slabog imuniteta, onima koji pate od anemije ili su pothranjeni.
Šta jesti tokom posta na vodi?
Prema rečima nutricionista, jelovnik na vodi ipak može da bude daleko raznovrsniji nego što mnogi misle.
Dozvoljene namirnice su:
- sve vrste svežeg i kuvanog povrća
- voće, sveže ili sušeno
- mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije, grašak)
- integralne žitarice (pirinač, ovsene pahuljice, heljda, proso)
- orašaste plodove i semenke (u umerenim količinama)
- pečurke
- hleb bez ulja i aditiva
Od ovih namirnica mogu se pripremati čorbe, gulaši, kuvane salate, punjeno povrće bez ulja, posne pite bez masnoće, kao i razni kašasti obroci od žitarica.
Posebno se naglašava da je važno kombinovanje mahunarki i žitarica kako bi organizam dobio dovoljno proteina jer se vernici lišavaju životinjskih namirnica, kao i unos svežeg voća i povrća radi vitamina i minerala.
Prednosti i izazovi posta na vodi
Kada se pravilno sprovodi, post na vodi može da doprinese rasterećenju organizma, boljoj probavi i većem unosu biljnih vlakana. Mnogi vernici primećuju da im ovaj period pomaže da razviju disciplinu i svesniji odnos prema hrani.
Ipak, važno je voditi računa o energetskom unosu i tome dobija li telo dovoljno hranljivih materija. Ako se jelovnik svede samo na hleb i krompir, organizam ostaje uskraćen za važne nutrijente, pa se preporučuje raznovrsnost i pažljivo planiranje obroka.
Duhovna dimenzija posta
Ne treba zaboraviti da je suština posta duhovna obnova, a ne samo promenjen način ishrane i da uzdržavanje od masne hrane ima smisla samo ako je praćeno uzdržavanjem od loših misli, ružnih reči i negativnih postupaka. Post na vodi je način da se razvije skromnost i zahvalnost, ali i prilika da se podsetimo da je mera u svemu najvažnija.
BONUS VIDEO
Početak Vaskršnjeg posta