Ukoliko u srednjim godinama počnete da se bavite određenim hobijima, manja je verovatnoća da ćete doživeti kognitivno oštećenje, pokazalo je jedno istraživanje. Ipak, imajte u vidu da je tip hobija izuzetno važan!
Studija istraživača ugledne američke klinike "Mejo" istraživala je prednosti različitih aktivnosti u srednjim i starijim godinama i otkrila da bavljenje kreativnim hobijem pomaže u smanjenju rizika od demencije i očuvanju pamćenja.
Pored umetnosti i zanata, studija, objavljena u2015. godine u časopisu Neurology, ispitala je i dugoročne koristi društvenih aktivnosti kao što su klubovi čitalaca knjiga, odlasci u bioskop i na koncerte, provođenje vremena sa prijateljima i putovanja. Pored toga, studija je razmatrala prednosti korišćenja kompjutera radi zabave za zdravlje mozga, kao što su surfovanje internetom, igranje video-igara, pa čak i onlajn kupovina.
Ubedljivo najbolji hobiji za pamćenje
Sve je to pomoglo, pokazalo se, ali su umetničke aktivnosti bile najefikasnije.
– Ovde ima dovoljno podataka koji ukazuju na to da društvena, mentalna aktivnost – zajedno s onim što znamo iz drugih istraživanja, fizičkom aktivnošću – verovatno utiče na to da li ćete razviti demenciju u budućnosti. A možete smanjiti rizik tako što ćete biti mentalno i fizički aktivni – kaže dr Džejms Leverenc, neurolog u Centru za zdravlje mozga "Lu Ruvo" poznate Klivlendske klinike.
Istraživači su anketirali 256 ljudi prosečne starosti 87 godina o tome kako koriste slobodno vreme. Na početku studije, nijedan od učesnika nije imao problema sa pamćenjem ili razmišljanjem. U naknadnim procenama, otprilike četiri godine kasnije, 121 osoba je razvila blago kognitivno oštećenje.
Istraživači su otkrili da su učesnici koji su se bavili umetničkim hobijima poput slikanja, crtanja ili vajarstva, kako u srednjim tako i u starijim godinama, imali 73% manje šanse da razviju blago kognitivno oštećenje od onih koji nisu umetničke duše. Oni koji su se bavili rukotvorinama, odnosno grnčarstvom, obradom drveta ili šivenja, imali su 45% manje šanse da razviju blago kognitivno oštećenje.
Društvene aktivnosti su, takođe, pokazale razliku. Ljudi koji su se družili i bavili grupnim aktivnostima u srednjim i starijim godinama imali su 55% manje šanse da razviju blago kognitivno oštećenje u poređenju sa onima koji to nisu činili.
Кonačno, studija je otkrila da su ljudi koji redovno koriste računar smanjili rizik od blagog kognitivnog oštećenja za 53%.
– Mnogi istraživači imaju teoriju da stimulisanje mozga kroz mentalnu i fizičku aktivnost povećava faktore rasta koji pomažu moždanim ćelijama da bolje funkcionišu i sprečavaju njihovo umiranje – rekao je dr Leverenc za CBS News.
Ipak, autori studije kažu da, kako bi takvi hobiji zaista štitili kognitivne funkcije, osoba mora da počne da se bavi njima u srednjim godinama. Prethodna istraživanja su pokazala da redovno vežbanje i bavljenje mentalno zahtevnim aktivnostima poput rešavanja ukrštenica ili usvajanja novih veština takođe mogu pomoći u sprečavanju gubitka pamćenja.
Međutim, čak i uz stimulativne aktivnosti, ljudi s određenim hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su visok krvni pritisak u srednjim godinama i depresija i dalje su imali veći rizik od blagog kognitivnog oštećenja.