Po sat i po su je šminkali da bi izgledala tako staro: Baka iz "Titanika" je žena neverovatne životne priče i lepote

Film "Titanik", o tragediji čuvenog putničkog broda koji je potonuo u Atlantskom okeanu 1912, jedan je od najuspešnijih svih vremena, a verovatno bi uz viziju Džejmsa Kamerona postao hit kakav jeste ko god da su bili Džek i Rouz.

Ipak, kada govorimo o Rouz Devit Bjuk, čiju je mlađu verziju igrala Kejt Vinslet, nije lako zamisliti da bismo toliko verovali bilo kome osim glumici Gloriji Stjuart, ženi u poznim godinama, potpuno bele kose i izboranih lica, predivnih plavih očiju zagledanih u pučinu.

Glorija je, inače, imala dve godine kada je čuveni SS "Titanik" potonuo, a u mladosti je bila uspešna glumica vrlo zanimljive životne priče, iako je pravu, večnu svetsku slavu doživela tek u 88. godini.

 

Ko je baka iz "Titanika"?

Glorija Stjuart rođena je 1910. u Santa Moniki, u svojoj porodičnoj kući, kao prvo dete Alis i Frenka Stjuarta. Na svet je stigla 4. jula, na Dan nezavisnosti, i to – na kuhinjskom stolu.

Kao mala je s porodicom redovno išla u katoličku crkvu, a imala je svega devet godina kada je ostala bez oca. Dok je pohađala školu, pošto nije imala srednje ime, počela je da se predstavlja kao Glorija Franses Stjuart, u znak ljubavi prema njenom pokojnom ocu Frenku, a u školskim arhivama je bila upisana kao Glorija Fej Finč.

 

Uskoro se njena majka udala, a Glorija je imala veoma loš odnos sa očuhom, pa je bila uporna u nameri da studira kako bi što pre napustila porodični dom. Upisala je Univerzitet u Berkliju, gde je završila filozofiju i dramu, maštajući o glumačkoj karijeri, koja je bila njena želja još od školskih dana.

Tokom koledža je želela da postane komunistkinja, a ono što su joj govoril da bi je odvratili činilo joj je tu ideju još privlačnijom.

– Pričali su mi da je to za siromašne i potlačene. Zato me je privuklo. Ali nisu za članove primali mlađe od 18 godina, pa da nisam mogla da im se priključiim – istakla je u jednom intervjuu.

 

Glorija se već na kraju prve godine udala za Blera Gordona Njuvela, mladog vajara, s kojim se kasnije preselila na kalifornijsku obalu. Živeli su u kolibi, Glorija je radila kao konobarica, Bler je napravio teren za mini-golf i vodio ga, a ovaj period svog života opisivala je kao "predivno boemski".

Dok je nastupala po pozorištima, u Čehovljevom "Galebu" su je zapazili predstavnici kuća "Paramount" i "Universal" i pozvali je na testiranje. Želeli su je i jedni i drugi, pa su na kraju bacili novčić da bi odlučili s kim će Glorija sklopiti ugovor i pobedio je "Paramount". Ona je sebe smatrala pozorišnom glumicom, ali je bila svesna da su Bler i ona "potpuno švorc" i da im je to prilika da imaju normalan život.

 

Karijera Glorije Stjuart 

Karijera joj je počela ulogom u filmu "Ulica žena", a uskoro je bilo sve više ponuda i do 1932. Glorija se našla na listi mladih glumica za koje je najverovatnije da će uspeti.

 

Imala je priliku da igra u horor filmu Džejmsa Vejla "Stara mračna kuća" (1932), zatim je bila devojka Džejmsa Kegnija u ostvarenju "Evo, dolazi mornarica" (1934), supruga Vornera Bakstera u "Zarobljeniku ostrva ajkula" (1936), potom rođaka slavne Širli Templ u "Rebeki sa farme Sanibruk" (1938) i razmažena bogatašica koja se zaljubljuje u siromašnog momka u ostvarenju "Kopači zlata" (1935).

Od 1932. do 1946. snimila je čak 46 filmova, ali uskoro joj je bilo dosta toga da dobija male i nezapažene uloge, skupila sve scenarije, svoje profesionalne fotografije, sve što se ticalo njene karijere i to – spalila.

 

Glumu je napustila 1946, kad je igrala u "Ona je napisala knjigu", a vratila joj se tek 30 godina kasnije.

Glorija se posle samo četiri godine braka razvela od Blera i udala se za Artura Šikmana, poznatog scenaristu, a potom se s njim preselila u Njujork, dobila ćerku i nastavila život u Italiji.

 

U međuvremenu je počela da slika, organizovala izložbe, radila kao dizajnerka ručno štampanih knjiga, osnovala Udruženje filmskih glumaca, učestvovala u osnivanju Holivudske antinacističke lige...

Udovica je ostala 1978. godine, ali nije odustajala od ljubavi. Kada je imala 73 godine, upoznala je štampara Varda Ričija, s kojim je bila do njegove smrti 1996. godine.

Kada je imala 86 godina, Džejms Kameron je očajnički tražio izvanrednu, prelepu glumicu u godinama koja nije imala veću karijeru. Da je bila poznatija i uspešnija, nikad ne bi postala starija verzija Rouz.

Kako su pričali ljudi koji su snimali "Titanik", Glorija je bila toliko lepa da su je svakog dana šminkali po sat i po vremena da bi ona ispred kamere izgledala kao žena koja ima 101. godinu.

 

– Da sam nekad davno dobila ovakve uloge, ostala bih u Holivudu – opisala je trenutak kada je završila čitanje scenarija, a za svoju ulogu Rouz bila je nominovana za Oskara.

Glorija Stjuart preminula je u 101. godini u Los Anđelesu, a iza sebe je ostavila četvoro unučadi i dvanaestoro praunučadi.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Transformacija Rebel Vilson