Naglo mršavljenje, suva koža i hronični umor samo su neki od SIMPTOMA: Šta je Hašimotova bolest i kako se leči?

Hašimotova bolest je autoimuni poremećaj koji utiče na štitnu žlezdu. Štitna žlezda je žlezda u obliku leptira koja se nalazi na dnu vrata odmah ispod Adamove jabuke.

 

Autoimuni poremećaj je bolest uzrokovana napadom imunološkog sistema na zdrava tkiva. Kod Hašimotoove bolesti, ćelije imunog sistema dovode do smrti ćelija koje proizvode hormone štitne žlezde. Bolest obično dovodi do smanjenja proizvodnje hormona (hipotireoza).

 

Iako svako može da razvije Hašimotovu bolest, ona je najčešća među ženama srednjih godina. Primarni tretman je zamena hormona štitne žlezde.

 

 

Hašimotova bolest je poznata i kao Hašimotov tiroiditis, hronični limfocitni tiroiditis i hronični autoimuni tiroiditis.

 

Simptomi

Hašimotova bolest napreduje polako tokom godina. Možda nećete primetiti znake ili simptome bolesti. Na kraju, pad proizvodnje hormona štitne žlezde može dovesti do bilo čega od sledećeg:

 

• Umor i tromost
• Povećana osetljivost na hladnoću
• Povećana pospanost
• Suva koža
• Zatvor
• Slabost mišića
• Bolovi u mišićima, osetljivost i ukočenost
• Bol u zglobovima i ukočenost
• Nepravilno ili prekomerno menstrualno krvarenje
• Depresija
• Problemi sa pamćenjem ili koncentracijom
• Oticanje štitne žlezde (guša)
• Natečeno lice
• Krhki nokti
• Gubitak kose
• Povećanje jezika

Kada posetiti doktora?

Znaci i simptomi Hašimotove bolesti se veoma razlikuju i nisu specifični za poremećaj. Pošto ovi simptomi mogu biti posledica bilo kojeg broja poremećaja, važno je da se što pre obratite svom lekaru radi pravovremene i tačne dijagnoze.

 

Uzroci

Hašimotova bolest je autoimuni poremećaj. Imuni sistem stvara antitela koja napadaju ćelije štitne žlezde kao da su bakterije, virusi ili neko drugo strano telo. Imuni sistem pogrešno angažuje agense za borbu protiv bolesti koji oštećuju ćelije i dovode do ćelijske smrti.

 

Šta uzrokuje da imuni sistem napada ćelije štitne žlezde nije jasno. Početak bolesti može biti povezan sa:

 

• Genetski faktori
• Okidači životne sredine, kao što su infekcija, stres ili izloženost radijaciji
• Interakcije između ekoloških i genetskih faktora

 

Faktori rizika

Sledeći faktori su povezani sa povećanim rizikom od Hašimoto bolesti:

 

• Pol. Žene su mnogo češće obolele od Hašimotoove bolesti.
• Starost. Hašimotova bolest se može javiti u bilo kom uzrastu, ali se češće javlja u srednjim godinama.
• Druge autoimune bolesti. Ako imate drugu autoimunu bolest - kao što je reumatoidni artritis, dijabetes tipa 1 ili lupus - povećava rizik od razvoja Hašimotoove bolesti.
• Genetika i porodična istorija. Vi ste u većem riziku od Hašimotoove bolesti ako drugi u vašoj porodici imaju poremećaje štitne žlezde ili druge autoimune bolesti.
• Trudnoća. Tipične promene u imunološkoj funkciji tokom trudnoće mogu biti faktor u Hašimotovoj bolesti koja počinje nakon trudnoće.
• Prekomerni unos joda. Previše joda u ishrani može funkcionisati kao okidač kod ljudi koji su već izloženi riziku od Hašimotoove bolesti.
• Izlaganje radijaciji. Ljudi izloženi prekomernom nivou zračenja životne sredine skloniji su Hašimotovoj bolesti.

Komplikacije

Hormoni štitne žlezde su neophodni za zdravu funkciju mnogih telesnih sistema. Zbog toga, kada se Hašimotova bolest i hipotiroidizam ne leče, može doći do mnogih komplikacija. Oni uključuju:

 

• Gušavost. Gušavost je povećanje štitaste žlezde. Kako proizvodnja hormona štitaste žlezde opada zbog Hašimotoove bolesti, štitna žlezda prima signale od hipofize da proizvodi više. Ovaj ciklus može dovesti do strume. Generalno nije neprijatno, ali velika struma može uticati na vaš izgled i može ometati gutanje ili disanje.
• Srčanih problema. Hipotireoza može dovesti do loše funkcije srca, uvećanja srca i nepravilnih otkucaja srca. Takođe može dovesti do visokog nivoa holesterola lipoproteina niske gustine (LDL) — „lošeg“ holesterola — koji je faktor rizika za kardiovaskularne bolesti i srčanu insuficijenciju.
• Pitanja mentalnog zdravlja. Depresija ili drugi poremećaji mentalnog zdravlja mogu se javiti u ranoj fazi Hashimotoove bolesti i vremenom postati ozbiljniji.
• Seksualna i reproduktivna disfunkcija. Kod žena, hipotiroidizam može dovesti do smanjene seksualne želje (libida), nemogućnosti ovulacije i neredovnog i prekomernog menstrualnog krvarenja. Muškarci sa hipotiroidizmom mogu imati smanjen libido, erektilnu disfunkciju i smanjen broj spermatozoida.
• Loši ishodi trudnoće. Hipotiroidizam tokom trudnoće može povećati rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja. Bebe rođene od žena sa nelečenim hipotireozom su u opasnosti od smanjenih intelektualnih sposobnosti, autizma, kašnjenja govora i drugih razvojnih poremećaja.
• Miksedem (miks-uh-DEE-muh). Ovo retko, po život opasno stanje može se razviti usled dugotrajnog, teškog, nelečenog hipotireoze. Njegovi znaci i simptomi uključuju pospanost praćenu dubokom letargijom i nesvesticom. Miksedemska koma može biti izazvana izlaganjem hladnoći, sedativima, infekcijama

 

Brojni uslovi mogu dovesti do znakova i simptoma Hašimotove bolesti. Ako imate bilo koji od ovih simptoma, vaš zdravstveni radnik će obaviti detaljan fizički pregled, pregledati vašu medicinsku istoriju i postaviti pitanja o vašim simptomima.

 

Testiranje funkcije štitne žlezde

Da bi utvrdio da li je hipotireoza uzrok vaših simptoma, vaš lekar će naručiti testove krvi koji mogu uključivati sledeće:

 

• TSH test. Tireostimulišući hormon (TSH) proizvodi hipofiza. Kada hipofiza otkrije nizak nivo tiroidnih hormona u krvi, ona šalje tireostimulišući hormon (TSH) u štitnu žlezdu da podstakne povećanje proizvodnje tiroidnih hormona. Visok nivo TSH u krvi ukazuje na hipotireozu.
• T-4 testovi. Glavni hormon štitne žlezde je tiroksin (T-4). Nizak nivo tiroksina u krvi (T-4) potvrđuje nalaze TSH testa i ukazuje da je problem u samoj štitnoj žlezdi.

Testovi na antitela

Više od jednog procesa bolesti može dovesti do hipotireoze. Da biste utvrdili da li je Hašimotova bolest uzrok hipotireoze, vaš zdravstveni radnik će naručiti test na antitela.

 

Predviđena svrha antitela je da označi strane agense koji izazivaju bolesti koje drugi akteri u imunološkom sistemu moraju uništiti. Kod autoimunog poremećaja, imuni sistem proizvodi lažna antitela koja ciljaju na zdrave ćelije ili proteine u telu.

 

Obično kod Hašimotoove bolesti, imuni sistem proizvodi antitelo na tiroidnu peroksidazu (TPO), protein koji igra važnu ulogu u proizvodnji tiroidnih hormona. Većina ljudi sa Hašimotovom bolešću će imati antitela na tiroidnu peroksidazu (TPO) u krvi. Možda će biti potrebno uraditi laboratorijske testove za druga antitela povezana sa Hašimotovom bolešću.

 

Bonus video:

6 zlatnih pravila za dobru liniju