Gde treba da stoji BADNJAK, a šta se radi sa SLAMOM? Badnjedanski i božićni običaji kojima je narod prizivao sreću

Najradosniji hrišćanski praznik Božić, ima uz sebe Badnji dan, tako vernog pratioca da se oni često prepliću običajima.

Tako se u nekoj kući božićna česnica lomi na Badnje veče, a negde na božićno jutro, pa se uglavnom gledaju kao jedna celina.

Kako bi nam pojasnili sve ineteresantne praznične rituale na ova dva dana koji su opstali u srpskom narodu vekovima, obratili smo se Etnografskom muzeju u Beogradu i dobili detaljno objašnjenje kreativnih i sačuvanih obrednih radnji za Badnje veče i Božić.

Rituali za prosperitet u novoj godini

– Badnjedanski i božićni običaji međusobno su se prožimali i činili jedinstvenu celinu. To njihovo jedinstvo održava se i u narodnom govoru. Naime, za dve povezane i neodvojive stvari govorilo se da su „kao Badnji dan i Božić“. Mnogi običaji započeti na Badnji dan samo su se nastavljali na Božić – rekli su nam.

 

–  Dakle, Božić je kao praznik posvećen Hristovom rođenju. Ipak, narod ih je proslavljao na način koji se teško može definisati i označiti kao hrišćanski. Većina badnjedanskih i božićnih običaja bazira se na verovanju da tih dana počinje nova godina i na ubeđenju da je to trenutak koji je presudan za budućnost kuće i porodice u predstojećoj godini. Uglavnom su ritualne radnje koje su se obavljale u tom periodu bile usmerene ka obezbeđivanju prosperiteta i sreće u tekućoj godini.

 

Svi običaji u vezi s badnjakom

 

Među interesantnim ritualima su oni koji se tiču badnjaka, a u vezi s njim je sve propisano, već od toga kako se "ide po badnjak".

 

–  Najznačajniji od tih običaja nalazi se u vezi sa svetim porodičnim drvetom – badnjakom. Nekada je naš narod badnjaku pridavao posebnu pažnju i poštovanje, a što se može zaključiti i na osnovu zapisa koji svedoče o tome kako se nekada badnjak presecao. Naime, po badnjak su u šumu išli nekada isključivo muškarci. Sekao ga je najčešće sam domaćin i to pre izlaska sunca, a pri tome se drvo nije smelo dodirnuti golom rukom. Pre nego što bi domaćin počeo da preseca badnjak obraćao mu se i čestitao mu praznik i molio ga da donese zdravlje i sreću porodici. Svedočenja kažu da mu je tom prilikom prinosio i neki vid žrtve; prosuo bi na drvo žito ili kukuruz, a u nekim mestima badnjaka bi se poklanjao i kolač spremljen specijalno za taj dan. Prema narodnoj religiji Srba, Badnjak se uvek sekao sa istočne strane, a na tu stranu je drvo i trebalo da padne. Pri seči se pazilo da se drvo navodno „ne muči“, pa se tako sekao u jednom potezu. Verovalo se da je dobar znak ukoliko Badnjak na mestu preseka ima „bradu“, odnosno antropomorfni vid i nalikuje nekom natprirodnom biću. Za badnjak se koristilo drvo cer, hrast ili bukva –  kažu nam iz Etnografskog muzeja.

Kada badnjak konačno dođe do kuće, ne ulazi tek tako u nju. I sam čin unošenja badnjaka propisan je jasno utvrđenim obredima, koji uključuju slavlje, veselje, ukusnu hranu...

 

–  Kada bi se domaćin vratio iz šume stavljao je badnjak uz kućni zid, ispod strehe. S prvim mrakom badnjak se unosio u kuću, a ukućani su svečano dočekivali ulazak domaćina sa badnjakom. Na kuć­nom pra­gu domaćina su če­ka­la de­ca, a u ku­ći že­na sa spre­mlje­nim vo­ćem i ora­si­ma, u si­tu ili ne­koj dru­goj po­su­di. Kad bi do­ma­ćin ušao u kuću, de­ca bi se uhvatila za nje­ga i „pivkala“, dok on „kvo­ca“, a do­ma­ći­ca ih obasipa ora­sima.

 

Gde se stavlja badnjak u kući?

 

– Badnjak se polagao na ognjište i to tako da mu deblji kraj bude okrenut ka zapadnoj strani, ili ponekad prema ulaznim vratima kuće. Pošto se badnjak položi, obavljali su se magijski rituali. Badnjak se posipao pšenicom i polivao vinom, uz reči: „Ja tebe vinom i pšenicom, a ti mene svakim dobrom i napretkom“. Potom bi se badnjak palio. Dok je badnjak goreo na ognjištu, svi ukućani su morali da budu budni. Pretpostavlja se da je badnjak po tom bdenju i dobio ime. Trenutak pregorevanja badnjaka smatran je posebnim trenutkom i u vezi sa tim nalaze se brojna verovanja. Na primer, ako bi žena prva primetila kraj badnjaka, verovalo se da će biti više ženskih jaganjca u narednoj godini, i obrnuto, ako bi muškarac prvi video dogorevanje badnjaka, više bi bilo muških jaganjca – rekli su nam iz Etnografskog muzeja.

 

Slama u običajima za Božić

 

–  Zna­čaj­nu ulo­gu u bo­žić­nim obi­ča­ji­ma ima sla­ma. Uno­sio je do­ma­ćin, re­đe do­ma­ći­ca, isto­vre­me­no s bad­nja­kom ili po­seb­no. U pro­šlosti je ras­pro­sti­ra­na po po­du pro­sto­ri­je gde se ve­če­ra, a u no­vi­je vre­me se sim­bo­lič­no po­se­je po po­du, sta­vi u ugao ili dr­ži u dža­ku is­pod sto­la na kome će ve­če­ra­ti. Ponekad su se u slamu ubacivali kli­po­vi ku­ku­ru­za ili zr­ne­vlje pše­ni­ce.

 

Šta se jede za Badnje veče?

Na­kon ri­tu­al­nog uno­še­nja bad­nja­ka i slame, po­sta­vlja se večera (je­la, ob­red­ni hle­bo­vi, pi­te, med, su­ve šlji­ve, ja­bu­ke, kru­ške, ora­si, pe­če­na bun­de­va, žu­ti še­ćer, ni­ša­dor, ra­ki­ja, vi­no). Je­la su po­sna, jer je Bad­nji dan po­sled­nji dan Bo­žić­nog po­sta. Oba­ve­zna je­la su, prema etnografskoj građi gust pa­sulj „na tav­če“, pu­nje­ne pa­pri­ke, pe­če­na ri­ba, pi­ta „ku­pusnik“ ili ne­ka slat­ka pi­ta.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Porodica Savčić pravi je primer čuvara tradicije