Slavimo Vavedenje presvete Bogorodice, zaštitnice žena: Šta danas vernici treba, a šta nikako ne bi smeli da urade?

Srpska pravoslavna crkva 4. decembra proslavlja praznik Vavedenje presvete Bogorodice. Na ovaj dan vernici poste jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.

 

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.

 

Ovaj praznik koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu. 

 

Bogorodica je rođena u Nazaretu, a ćerka je Svetih pravednika Joakima i Ane. Na rođenju je dobila ime Marija, i sa roditeljima često odlazila u jerusalimski hram još kao beba. Ana je, prema predanjima, Mariju rodila u sedamdesetim godinama uz Božji blagoslov. Pre nego što je ostala trudna, Ana i Joakim su se zavetovali da će, ukoliko budu imali potomstvo, dati svoje dete u hram.

 

Tako je još u svojoj trećoj godini Marija uvedena u hram u Jerusalimu, gde ju je na ulazu dočekao otac Svetog Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. On ju je postavio na prvi od dvanaest stepenika koji su vodili u najsvetiji deo, nazvan Svetinja nad svetinjama.

 

Marija se na ostale stepenike popela sama, iako je to bilo teško i odraslim ljudima.

 

To je zapravo događaj koji 4. decembra proslavljamo kao Vavedenje, odnosno ulazak Presvete Bogorodice u hram. Vavedenje je i slava manastira Hilandar.

 

Marija je u hramu ostala devet godina. Pošto su joj u međuvremenu umrli roditelji, sveštenici su odlučili da je udaju za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu. Tako su, prema predanju, zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.

 

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu, tako da je ona bila prva monahinja i ona koja je život zaveštala Bogu.

 

Narodna verovanja

 

Kod Srba se ovaj dan još i zove Sveta Prečista.

 

Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje,  žene se mole za porod, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju.

 

U Srbiji je ovo usečni dan, dan kada se ne preduzimaju važniji poslovi.

 

Ovaj dan takođe nosi verovanje da se ne bi trebalo koristiti oštri predmeti poput noževa, makaza ili sečiva kako bi se zverima "zatvorile čeljusti" tokom predstojeće zime. Takođe, veruje se da se na Vavedenje ne smeju konzumirati jela koja se seku nožem, kako bi se izbeglo prizivanje nesreće.

 

Domaćice tradicionalno na ovaj dan prave obilne trpeze-

 

Osim onih koji ovaj dan svetkuju kao svoju slavu, ovo je i dan koji svetkuju stočari.

 

Bonus video

SENZACIONALNO OTKRIĆE U SREMSKOJ MITROVICI Pronađeno 180 grobova i crkva stara 9 vekova MAĐARSKI IZVOR UPUĆUJE NA OVU SVETITELJKU