crveno slovo

I ova posna hrana STROGO ZABRANJENA: Običaji na Usekovanje glave Svetog Jovana koje su Srbi očuvali vekovima

Pored toga što se poštuje strog post, hrana i piće određene boje se izbegavaju na ovaj praznik, koji je "crveno slovo" u crkvenom kalendaru

stari srpski običaji na Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstiteljafoto: Shutterstock / guruXOX

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja, koje se još u narodu naziva i Jovanom Glavosekom ili jesenjim Svetim Jovanom.

 

Vernici pravoslavnih crkava danas se sećaju smrti proroka Jovana, čiju jje glavu tražila Irodijadina ćerka.


Nakon što se Irod Antipa, sin Iroda Idumejca, oženio Irodijadom, ženom svog brata Filipa, Sveti Jovan ih je pred svima izobličavao.


Zbog toga je Irodjadina kći na proslavi rođendana Iroda Antipe, nakon što mu je prethodno ugodila plesom i na nagovor svoje majke, zatražila da joj se preda glava Svetog Jovana Krstitelja.

 

On je zato posečen, a Irodijada je u svom dvorcu zakopala njegovu glavu, dok su Jovanovi učenici sahranili u Sevastiji.

 

  • Srpski običaji i verovanja na Usekovanje


Usekovanje časne glave Svetog Jovana Krstitelja je crkveni praznik, koji je veoma poštovan u srpskom narodu, a njega prati jednodnevni post. U mnogim krajevima se čak ništa ne jede do mraka.


Na ovaj dan se ne rade teži poslovi, a posebno se u Hercegovini vodi računa da se ne radi ništa oko semenja. Štaviše, veruje se da treba paziti na koji je dan "pao" praznik – ako je Usekovanje u ponedeljak, onda se svakog ponedeljka u godini izbegava rad sa semenom.


U Šumadiji se veruje da je ovo dobar dan za branje lekovitih trava – nane, kantariona, lincure...


Jedan od najpoznatijih običaja koji se vezuje za ovaj praznik jeste izbegavanje hrane i pića crvene boje: paradajza, malina, jabuka, bresaka...


Postoji verovanje da je Usekovanje dobar dan da počne spremanje zimnice.

 

BONUS VIDEO

PRILOG - CRKVA U GOTOVUŠI