Nakon što prođe slava često nam ostane mnogo hrane, koju možemo sačuvati u frižideru ili zamrzivaču. Ipak, to ne važi za žito i pogaču. Evo šta treba uraditi sa njima
Mnoge domaćice vole da im slavska trpeza bude bogata. One se trude da spreme dovoljno hrane, a mnoge od njih nekada i preteraju u tome.
Ipak, uvek je bolje da ostane nego da fali, ali onda se nameće pitanje, šta uraditi sa svom hranom koja preostane i koja se ne može iskroristiti u narednim danima.
Za pečenje, sarmu, čorbu nije problem. Njih možete zamrznuti i nakon nekog vremena odmrznuti. Meze je najbolje podeliti s porodicom i obližnjim prijateljima, jer ono nije najboljeg ukusa nakon što se zamrzne i ponovo odmrzne.
Ipak, kada je žito i slavska pogača u pitanju tu stvari nisu jednostavne. Naime, oni se ne mogu zamrzavati, a najveći greh je ovu hranu baciti. Ukoliko vam je preteklo pogače potrudite se da je iskoristite na bilo koji način.
Podgrejte je malo u rerni, začinite nekim začinima, napravite od nje poparu, prženice, bilo šta, samo je nemojte baciti. Ako ipak ne uspete da ga pojedete dajte ga životinjama u okviru domaćinstva.
Za žito važi isti princip. Žito može da stoji i do 7 dana u frižideru, pa ga možete za to vreme iskoristiti na razne načine. Savršen slatkiš od slavskog žita je žito sa šlagom.
Sve što vam treba jeste da umutite jednu kesicu šlaga sa kiselom vodom i namažite preko šlaga. Podelite žito sa bliskim ljudima, jer ni njega kao ni pogaču nikako ne valja baciti.
Kada je slavska sveća u pitanju, ukoliko nije izgorela cela sveća tokom dana, ona se vinom ugasi i stavi ispod ikone gde se pali prilikom nekog od sledećih praznika koji se proslavljaju u krugu porodice. Ovu sveću možete iskoristiti i kada sveštenik dođe narednog puta u kuću da sveti vodicu.
Poželjno je da sveća cela izgori do sledeće slave, ali ako se to ne desi, onda je odnesite u crkvu na dan slave i tamo je pre liturgije upalite.