Govorili su da lepša princeza nije hodala Evropom: Neobičan život Balkanke koja je do poslednjeg daha volela svoj narod

Ukoliko guglate "najlepša evropska princeza" na engleskom jeziku, dobićete mnogo rezultata i fotografije mnogih plemkinja koje su u istoriji ostale upamćene kao žene retke lepote.

Neke su i danas među nama, poput princeze od Velsa Kejt Midlton ili buduće španske kraljice princeze Leonor od Asturije, ali se kao najlepša ikada najčešće pominje devojka s naših prostora.

Često nazivana i najlepšom princezom i najlepšim detetom Evrope, princeza Ileana od Rumunije žena je čiji su portreti bili prava umetnička dela, ne samo zbog umeća fotografa.

 

• Ko je bila princeza Ileana Rumunska?

Rođena je u Bukureštu 23. decembra 1908. godine, kao ćerka kralja Ferdinanda I od Rumunije i njegove supruge kraljice Marije. Bila je, kao i veliki broj članova raznih evropskih porodica, praunuka britanske kraljice Viktorije, kao i ruskog cara Aleksandra II i portugalskog kralja Ferdinanda II.

 

Bila je najmlađa od četvoro dece, a njeni najbliži bili su budući kralj Karol II Rumunski, buduća kraljica Grčke Elizabeta Rumunska, buduća kraljica Jugoslavije Marija Karađorđević i princ Nikola.

– Ileana je od najranijeg detinjstva imala u sebi ozbiljnost koju ostalo četvoro nisu posedovali. Njene krupne tamnoplave oči su vas gledale s dubokom radoznalošću i činilo se da kao dete razume svaku emociju, s gotovo neobičnom lucidnošću – napisala je u svojim memoarima "Priča o mom životu" njena majka kraljica Marija Rumunska.

 

– Ileani je dobro ponašanje bilo urođeno. Ileana je, kao što to retko biva, rođena sa zakonitostima u sebi, pa nikada nije bilo potrebno učiti je razliku između dobrog i lošeg, ona je znala. Ali to nije učinilo da se ponaša kao da je superiorna, već je bila radosno, srećno dete, puno života i raspoloženja – zapisala je ona.

Kada je nekoliko godina posle nje rođen njen brat Mirčea, Ileana ga je "volela majčinskim žarom", dodala je, a dečak je obožavao stariju sestru više od bilo koga na svetu. Voleo ju je više nego majku i svoje dojilje.

 

Vrlo mlada, Ileana je pokazala preduzimljivost i spremnost da bude više od samo prelepe princeze, pa je 1928. osnovala Asocijaciju rumunskih devojaka i bila na njenom čelu.

 

Kasnije se uključila u rad slične organizacije u Austriji i postala, štaviše, njena predsednica, ali je, nažalost, njen rad zabranjen 1938. godine nakon anšlusa. Uz to je bila organizatorka za devojke koje su volontirale u Crvenom krstu, kao i u prvoj rumunskoj školi za socijalni rad, bila je vrsna jedriličarka i godinama upravljala svojom "Ispravom".

 

• Udaja i porodični život u godinama tokom i posle Drugog svetskog rata

Nakon što je rumunska kraljevska porodica pronašla prikladne supružnike za svoju stariju decu, došao je red na princezu Ileanu.

 

 

Pisalo se da se najmlađa princeza verila s italijanskim prestolonaslednikom, ali je kraljica Marija to demantovala, kao i glasine da se Ileana udala za bugarskog cara. Kratko je zaista 1930. bila verena za jednog nemačkog grofa, za šta je njena majka "navijala" zbog njegovih engleskih korena i imućne porodice. Ispostavilo se, međutim, da je mladi plemić homoseksualac, pa je veridba raskinuta.

Udala se naredne, 1931. godine, za nadvojvodu Antona od Austrije, princa od Toskane, i to u velelepnom dvorcu Peleš, u Sinaji. Kako se šuškalo, ovaj brak je dogovorio i požurivao njen brat kralj Karol II, koji je navodno bio ljubomoran na Ileaninu popularnost u Rumuniji, te ju je želeo van zemlje.

 

Nakon venčanja, Karol je tvrdio da Rumuni nikada neće tolerisati na Habzburzi žive na njihovom tlu, pa je odbio njihovu molbu da stanuju u Rumuniji.

 

Nakon što je njen muž regrutovan i postao član Luftvafea, ratnog vazduhoplovstva nemačkog Vermahta, Ileana je osnovala bolnicu za ranjene rumunske vojnike u njihovom zamku Sonburg u blizini Beča. S decom se 1944. vratila u Rumuniju, u zamak Bran blizu Brašova, a Antonim se uskoro pridružio, nakon čega ga je Crvena armija smestila u kućni pritvor.

Nastavljajući vredno da radi, omiljena rumunska princeza je osnovala bolnicu u selu Bran i nazvala ju je "Bolnica kraljičinog srca", u znak sećanja na njenu majku.

Sa suprugom Antonom dobila je šestoro dece, a zbog njih je često patila: najstariji sin Stefan oboleo je od "iscrpljujuće bolesti", zbog koje ga je negovala, a njena najstarija i trudna ćerka Marija Ileana i njen muž su poginuli u padu aviona u Brazilu.

 

Nakon što je njen bratanac kralj Mihaj Rumunski abdicirao, Ileana je sa svojom porodicom morala da napusti novu, komunističku Rumuniju. Vozom su pobegli u Beč, pa zatim u Švajcarsku, nakon čega su živeli u Argentini i, na kraju, u Sjedinjenim Američkim Državama. Skrasili su se u Njutnu, u Masačusetsu, gde je Ileana držala predavanja protiv komunizma i sarađivala s Rumunskom pravoslavnom crkvom u Americi.

Tada je napisala dve knjige – "Ponovo živim", o svojim poslednjim godinama u Rumuniji, i "Bolnica kraljičinog srca", o osnivanju ustanove koja je toliko značila i rumunskom narodu i njoj.

 

• Posle razvoda – novi brak, poseta domovini, ljubav prema Bogu

S nadvojvodom Antonom ostala je u braku do maja 1954, kada su se razveli, a iste godine Ileana se udala za dr Stefana Nikolasa Isareskua. Ni taj brak, međutim, nije bio najsrećniji, pa se par razveo 1965. godine.

 

Od 1961. živela je u pravoslavnom manastiru u Francuskoj, gde se i zamonašila 1967. godine i dobila ime mati Aleksandra. Kasnije se vratila u Ameriku i osnovala Pravoslavni manastir preobraženja u Pensilvaniji, gde je služila do penzije 1981. godine i nastavila da živi do poslednjeg dana.

U međuvremenu je posetila Rumuniju samo jednom, 1990, kada je imala 81 godinu. Sledeće godine je doživela prelom kuka nakon pada, a u bolnici je imala dva teška srčana udara i umrla ubrzo potom kasnije.