Stalno ste gladni, žedni, malaksali? Ovo su glavni SIMPTOMI DIJABETESA, a evo kako se otkriva i drži pod kontrolom

Svake godine baš na rođendan Ser Frederika Bentinga, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin obeležava se Svetski dan borbe protiv dijabetesa.

 

Poražavaljuće činjenice kažu da u svetu postoji više od 537 miliona odraslih ljudi koji žive sa dijabetesom.

 

Taj broj bi mogao da dostigne brojku od 643 miliona do 2030. godine i 783 miliona do 2045. godine. To bi značilo da bi tada jedan od dvojice odraslih ljudi imao dijagnozu dijabetesa.

 

 

Milioni ljudi širom sveta nemaju adekvatan pristup informacijama, kao i negu i podršku kako bi uspeli da drže dijabetes pod kontrolom. Ljudi sa dijabetesom zahtevaju stalnu negu, kako bi se izbegle komplikacije prouzrokovane ovom bolešću.

 

Neki od najčešćih simptoma dijabetesa su:

 

• Izražena žeđ;
• Učestalo mokrenje;
• Gubitak telesne mase uprkos često povećanom apetitu i pojačanom kalorijskom unosu hrane;
• Brzo zamaranje i osećaj malaksalosti;
• Mučnina.

 

 

Većina obolelih ima izražene sve ove navedene karakteristične simptome. Međutim, kod simptoma koji nisu izraženi bolest se otkrije slučajno pri nekom od kontrolnih pregleda.

 

Neki od simptoma dijabetesa (ne toliko karakteristični) su i:

 

• Pojačana potreba za slatkim;
• Svrab na polnim organima;
• Promene na koži (čirevi, svrab na koži, perutanje).

 

Medicina, tehnologija i podrška su najvažniji činioci svake borbe koju vodi milioni ljudi širom sveta.

 

 

Od kako je otkriven insulin više od 530 miliona ljudi koji boluju od dijabetesa dobilo je priliku da živi jedan bolji i kvalitetniji život.

Sve veći broj ljudi pogođenih dijabetesom dodatno opterećuje zdravstvene sisteme.

 

Zdravstveni radnici moraju da znaju kako da rano otkriju i dijagnostikuju stanje i pruže najbolju moguću negu. Sa druge strane ljudima koji žive sa dijabetesom potreban je pristup stalnoj edukaciji kako bi razumeli svoje stanje i obavljali svakodnevnu negu koja je neophodna da bi ostali zdravi i izbegli komplikacije.

 

 

Dijabetes se smatra hroničnim oboljenjem. Merama prevencije i menjanjem životnih navika obolelih, dijabetes se može kontrolisati i smanjiti mogućnost komplikacija, koje prate život sa ovom bolešću.

 

Primarna prevencija uključuje promociju zdravog načina života (smanjenje gojaznosti) uz kvalitetno izbalansiranu ishranu i umerenu redovnu fizičku aktivnost.

 

Na izmenu prehrambenih navika se posebno stavlja akcenat jer su rezultati naučnih istraživanja pokazali, direktnu vezu između gojaznosti i dijabetesa tipa2.

 

 

Takođe, kod prevencije akcenat se stavlja i na :

 

• Redovne godišnje sistematske preglede;
• Izbegavanje stresa;
• Redovna fizička aktivnost (bar dva puta nedeljno);
• Izbegavanje brze hrane, gaziranih pića i industrijskih slatkiša.

 

U slučaju da je kod pacijenta uspostavljena dijagnoza dijabetesa, sekundarna prevencija podrazumeva edukaciju o zdravom načinu života i primeni optimalne terapije, a sve sa ciljem da se bolest drži pod kontrolom i izbegnu komplikacije.

 

 

Smatra se da kontrola telesne mase (svakodnevno vođenje računa o ishrani uz redukciju gojaznosti) i umerena fizička aktivnost mogu da spreče pojavu dijabetesa tipa 2.

 

Takođe, i smanjuju moguće komplikacije kao što su:

 

• rizik od srčanog udara,
• moždanog udara,
• pojavu rana na koži,
• demencije,
• popuštanja funkcije bubrega ili
• ozbiljno pogoršanje vida (pojava kataraktre, glaukoma, dijabetičke retinopatije).