Prvi i pravi neverni Toma bio je Toma apostol, jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i verovesnika hrišćanstva.
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. oktobra obeležavaju dan posvećen Svetom Tomi, Hristovom apostolu koji nije odmah poverovao u vaskrsnuće Isusa.
Tada se Isus Hrist ponovo javio učenicima, a Tomi se posebno obratio da pruži ruku i dodirne mu rebro, kako više ne bi bio neveran. Toma nije bio samo neveran, već je imao problema sa vremenom.
U Novom zvetu je zapisano da je jedini od apostola zakasnio na pogreb Presvete Bogorodice, pa je na njegovo insistiranje grob otvoren. Tada se videlo da je njen grob prazan, da se Bogorodica uznela u nebo, a da je u grobu ostao samo sveti pokrov, koji je kasnije prenesen u Carigrad.
Srbi za Svetog Tomu pričaju da je, kad su sveci delili uloge, on uzeo pečat od oblaka, ali ne donosi oluju, već dragocenu kišu. Veruje se da Sveti Toma, ako se naljuti, može jednog dana da donese drugi potop, ali kako ga nadgleda Presveta Bogorodica, to neće biti uskoro.
Tomindan se u mnogim krajevima slavi kao krsna slava.
Slave ga dunđeri i drvodelje kao esnafsku slavu, pa na taj dan ništa ne rade, kao i bačvari, kolari, stolari, užari, bunardžije, kaldrmdžije i zidari.
U nekim krajevima se veruje da Sveti Toma štiti vernike od vukova, piše Stil.
Postoji stara srpska izreka "Sveti Toma, sedi doma", pa se na ovaj dan nigde ne ide (izuzev u crkvu), i to je najvažniji običaj koji bi na današnji dan trebalo ispoštovati.
Prvi i pravi neverni Toma bio je Toma apostol, jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i verovesnika hrišćanstva. Atribut neverni stekao je zbog toga što jedini među apostolima nije odmah poverovao u Hristovo uskrsnuće. U Novom zavetu (Jevanđelje po Jovanu, glava XX) govori se o tome kako je Isus Hristos treći dan po raspeću, dakle u nedelju, ustao iz groba (uskrsnuo).
Prvo se javio Mariji Magdaleni s porukom da ode braći njegovoj (apostolima) i kaže im da se vraća „Ocu svojemu”, tj. Bogu. Uveče se pojavio i pred učenicima, dok su sedeli u zatvorenoj prostoriji, i rekao im: „Mir vam.” Potom im je pokazao ruke i rebra svoja, zbog čega su se učenici obradovali videvši Gospoda. U Jevanđelju dalje piše:
„A Toma koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne bješe ondje s njima kad dođe Isus.
A drugi mu učenici govorahu: vidjesmo Gospoda. A on im reče: dok ne vidim na rukama njegovijem rana od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra njegova, neću vjerovati.
I poslije osam dana opet bijahu učenici njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: mir vam.
Potom reče Tomi: pruži prst svoj amo i viđi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran.
I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj.
Isus mu reče: pošto me vidje vjerovao si; blago onima koji ne vidješe i vjerovaše.”
Iz tog biblijskog kazivanja potekao je izraz neverni Toma. Zadržao se u jeziku vekovima i danas se, kako je već rečeno, upotrebljava u značenju: „onaj koji u sve sumnja, koji je ispunjen nevericom, koji ništa ne veruje, skeptik”.