Srpska pravoslavna crkva 27. septembra obeležava Vozdviženje časnog Krsta, koje se još naziva i (jesenji) Krstovdan.
U pitanju je crkveni i narodni praznik kojim se proslavlja trenutak kada je car Konstantin podigao krst u Rimu u čast pobedi nad carom Maksencijem.
Da li se posti na Krstovdan?
Jesenji Krstovdan SPC obeležava uz strog post, odnosno potpunu zabranu konzumiranja namirnica životinjskog porekla, kao i suhojedenje, tj. konzumiranje hrane biljnog porekla bez termičke obrade, osim ukoliko praznik bude tokom vikenda, kada se posti na ulju.
Zbog toga u narodu postoji izreka "Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti".
Verovanja za jesenji Krstovdan
Jedan od omiljenih krstovdanskih običaja jeste izlazak pod nebo tačno u ponoć kako bi se poželela želja. Prema predanju, ona treba da se izgovori naglas, a ukoliko je "bogougodna", biće ispunjena.
U narodu postoji verovanje da se na ovaj praznik zmije povlače i da ih od Krstovdana nema, da se voćka zasađena na taj dan najviše razgrana, kao i da treba brati i osvećivati bosiljak.
Mnogi veruju i da vremenske prilike najavljuju kakav će biti period pred nama. Tako se, ukoliko je na Krstovdan oblačno, veruje da će zima biti snežna, a ako je suvo, pred nam sušna godina. Tiha kiša najavljuje, veruje se, blažu zimu, a grmljavina plodnu godinu.
Ljudi koji su rođeni na Krstovdan nose, prema narodnom verovanju, na leđima senku Časnog krsta i pred Bogom posebno odgovaraju.
NE PROPUSTITE
