Rad nije zabranjen – osim na jednom mestu! Običaji i verovanja za Miholjdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, koji je u narodu poznatiji kao Miholjdan

Iako je jesen bez sumnje odavno zamenila leto, pred nama je takozvano "miholjsko leto", topli dani koji obični nastupaju oko Miholjdana, nakon čega, veruje se u narodu, nastupa prava jesen.

Miholjdan je praznik kojim vernici slave Svetog Kirjaka, sveca rođenog u Korintu krajem 4. veka. On je, još za života, uvažavan kao "stub hrišćanstva" i veliki uzor kako treba praktikovati veru.

 

Dok je bio vrlo mlad, poželeo je da se posveti duhovnom životu, nakon čega je otputovao u Jerusalim i zamonašio se. Nadaleko su poznate priče o njegovim isceliteljskim moćima, a Sveti Kirjak poživeo je 109 godina i pokojio se u pustinji, gde je dugo živeo asketski, 557. godine.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što objašnjava narodni naziv ovog praznika.
Svetog Kirjaka, inače, 12. oktobra slave i pravoslavci, i katolici, i protestanti, po čemu je on jedinstven u hrišćanstvu.

 

• Običaji i verovanja na Miholjdan

U narodu postoji viševekovno verovanje da na Sv . Kirjaka treba biti vredan, ali nikako u kući. Dozvoljeni su poslovi u bašti, njivi i u dvorištu, a od pomoći su dani "miholjskog leta", prijatni uprkos sredini oktobra.

Postoji verovanje da ne valja venčavati se na Miholjdan, jer se smatra da gosti ne bi mogli da se okupe jer koriste tople dane da završe poslednje obaveze oko kuće pred zimu.

Od kuće se ranije odlazilo samo na tzv. "udovičke mobe", gde su se komšije i porodica okupljani da pomognu ženama koje su ostale udovice. Postoji verovanje da to privlači sreću i blagostanje jer će se nesebičnost i dobrota vratiti.