Narodna verovanja na Miholjdan: Običaj je da tog dana završite sve započeto, a savetuje se da jedno nikako ne radite

Miholjdan se obeležava u čast Svetog Kirjaka Otšelnika, a zanimljivo je da ga istog dana obeležavaju i katolici i pravoslavci i protestanti u Evropi.

Pravoslavni vernici 12. oktobra obeležavaju Miholjdan, praznik posle kog počinje ona prava jesen, a nekoliko toplih dana u oktobru se nazivaju miholjsko leto.

 

Sveti Kirijak rođen je u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Monaški život započeo je u Jerusalimu, a služio je u više manastira. Prema spisima smatra se da je bio krupan i snžan čovek iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku Sunca. Poslednje godine života proveo je u pustinji, a poživeo je 109. godina. Monasi su ga poštovali kao iscelitelja i utešitelja ljudi.

Postoji nekolik običaja i narodnih verovanja koje treba poštovati na Miholjdan. Jedan od njih jeste da na Miholjdan treba završiti sve poslove, okončati ono što je započelo. Ali se treba uzdržati i od fizičkog rada, kako bi se pronašlo vreme za molitvu i negovanje duše.

 

Pravilo je da se na ovaj praznik nikad ne organizuju svadbe ili neka druga veselja, jer se smatra da su gosti zauzeti tog dana.

 

Nekada se verovalo da osobe koje su rođene na Miholjdan imaju posebne talente i darove i da će imati puno sreće u životu.