Otkad je bila tinejdžerka, za princezu Margaret postojao je samo jedan muškarac. Godinama mu se divila izdaleka, potom su se zavoleli, a kad ju je zaprosio usledio je državni skandal.
Lepša, slobodnija, ali ne i srećnija – mlađa sestra kraljice Elizabete je imala je i nije imala ništa, makar ne ono za čime je najviše čeznula. Princeza Margaret bila je veran saveznik svojoj starijoj sestri i kraljici, a u jednom trenutku se, zarad monarhije, porodice i statusa, odrekla najvažnijeg čoveka u svom životu.
Za mnoge je to bilo iznenađujuće jer je bila poznata po tome što dobije sve što poželi i živi kraljevski, čak i više nego sama kraljica Elizabeta.
– Ona se budi u devet, doručkuje u krevetu i onda dva sata čita novine, koje razbaca po sobi. Kupa se sat vremena, oblači svaki dan novu haljinu i pije votku oko 11. Nešto kasnije popodne silazi na lagani ručak od tri jela tokom kojeg ona i njena majka popiju flašu vina – ispričao je Margaretin bivši batler sedamdesetih.
Princeza Margaret rođena je 21. avgusta 1930. godine u zamku Glamis u Škotskoj, a cela porodica od rođenja ju je zvala Margo. Bila je prva članica britanske kraljevske porodice koja je na svet došla u Škotskoj još od 17. veka, a bila je obožavana, mažena i pažena, miljenica svih na dvoru.
Kada je imala 16 godina, otišla je na prvu veću kraljevsku turneju, sa starijom sestrom Elizabetom i roditeljima kraljem Džordžom VI i majkom Elizabet Baus-Lion. Kako je kasnije pričala, dobro je upamtila svaki minut ovog tromesečnog putovanja, ali nije to samo zbog lepota juga Afrike. Društvo joj je, naime, pravio Piter Taunsend, počasni oficir koji je brinuo o kraljevim konjima. Bio je 16 godina stariji – u tom trenutku, čitav Margaretin život, a smatrao je mladu princezu detetom i bio strog prema njoj.
– Zajedno smo jahali svakog jutra ovom prelepom zemljom, po predivnom vremenu. Tada sam se zaista zaljubila u njega – pričala je mnogo kasnije princeza.
Ovo nije bio prvi susret princeze Margaret i Pitera Taunsenda. Navodno je dve godine ranije, kada je tek došao u Bakingemsku palatu, on već privukao pažnju tinejdžerke, a zabeleženo je da je Elizabeta rekla svojoj sestri: "Nemaš sreće, oženjen je".
Kralj i kraljica bili su naklonjeni oficiru, koji ga je smatrao sinom kog nikad nije imao i cenio ga zbog smirenosti i iskustva. Usledila je pomenuta afrička turneja, na kojoj je Taunsend bio Margaretin lični pratilac, a i kasnije je uvek bio u njenoj blizini, zbog čega se u tračerskim kolumnama često pominjao kao prikladna prilika za princezu. Postojao je, međutim, jedan problem – on je od 1941. godine bio u braku s Rouzmeri Pol, s kojom je imao dvoje dece.
Nije poznato kada je tačno počela afera princeze Margaret i Pitera Taunsenda, ali se zna tačan trenutak kada je svima bilo jasno da između njih nešto postoji. Godinama se spekulisalo da su oni u vezi, a 1953. pojavio se dokaz: jedan novinar je primetio kako Margaret uklanja trunčicu s Taunsendove odeće. Jeste li ikada čuli da jedna princeza brine o tome da li neki zaposleni ima trunčicu na ramenu i još je lično skida? Nisu ni novinari tog vremena, koji su odmah proglasili ovo dokazom afere.
– To je bilo jasno ispoljavanje nežnosti, što nije bilo mudro – rekao je istoričar kraljevske porodice Ričard Ficvilijams pre nekoliko godina.
U međuvremenu, Taunsend se razveo od supruge i zaprosio Margaret. Međutim, Crkva Engleske zabranila je brak s razvedenim čovekom ukoliko je bivša supruga i dalje živa, a njena starija sestra Elizabeta je u tom trenutku bila kraljica i, kao takva, vrhovni poglavar Crkve. Tako kraljica nije mogla da podrži Margaretinu udaju za Pitera, a uz to je tu i činjenica da je za Crkvu brak svetinja i da se ne može raskinuti, pa je sve u vezi s Margetinom veridbu bilo svojevrstan skandal.
Po kraljevskim zakonima o braku iz 1772. godine, braća i sestre monarha mlađu od 25 godina moraju od njega da zatraže dozvolu za brak. Ako kralj ili kraljica odbije zahtev, nakon godinu dana brat ili sestra može ipak da se venča, ali i tada samo ako oba doma Parlamenta pristanu na to.
Tako je Margaret i Piteru bilo potrebno i Elizabetino "da", a ona je, iako je bila izuzetno bliska sa sestrom i slaba na nju, morala da odgovori – čvrsto "ne". Najpre je zamolila sestru da sačeka dok prođe krunisanje, potom je poslala Taunsenda na duži službeni put, a želela je da sačeka i da princeza Margaret napuni 25 godina kako bi mogla sama da odlučuje.
Javnost, Crkva i Parlament odmah su se upleli i to je bilo još mnogo "ne" zabrak princeze Margaret i čoveka njenog života. Zbog toga je kraljica Elizabeta smislila komplikovan plan – dopustiće sestri da se uda pod uslovom da se odrekne svoje titule, da izađe iz reda za presto i da ni njena deca koju bi mogla da dobije nemaju kraljevske privilegije.
Margaret je stavila porodicu i status ispred ljubavi i konačno odustala od udaje za Pitera. Krajem oktobra 1953. godine pozvala ga je da mu saopšti svoju odluku, a on je navodno već znao njen odgovor.
– Došli smo do kraja puta. Osećanja koja smo gajili jedno prema drugom su ostala nepromenjena, ali mi jednostavno više ne postojimo kao par – izjavio je Taunsend godinama kasnije, pred smrt, dok je pričao o svojoj najvećoj ljubavi.
Nekoliko dana kasnije, princeza Margaret je saopštila javnosti da je njena veridba raskinuta.
– Želim da se zna da sam odlučila da se neću udati za Pitera Taunsenda. Hrišćanski brak je nešto sveto, odlučila sam da to uzmem u obzir ispred svega ostalog – rekla je Elizabetina mlađa sestra.
Dok je pisala ovo saopštenje, Piter ju je pozvao i rekao joj da je voli, a na je prošaputala:
– Isto tako se i ja osećam.
Margaret je ušla u krug pijanih dana i noći, odala se brojnim porocima, išla iz veze u vezu i konačno se skrasila pored Entonija Armstronga Džounsa, grofa od Snoudona, 1960. godine. S njim je dobila dvoje dece – Dejvida i Saru i, ironično, razvela se 1978. godine.