Pored toga što je bila prva žena u Srbiji koja je obukla belu venčanu haljinu, ona je i prva Srpkinja na portretu i jedna od žena koje istorija nikad neće zaboraviti
Iako je imao mnogo ljubavnica, knez Miloš Obrenović sklopio je samo jedan brak – kada je imao 24 godine, on i osam godina mlađa Ljubica Vukomanović postali su supružnici i, uprkos svemu, ostali venčani do kneginjine smrti 1843. godine.
Tokom dugog i turbulentnog braka, par je dovio osmoro dece: Petra, Petriju, Jelisavetu, Gabrijelu, Mariju, Milana, Mihaila i Teodora, a budući je Petar preminuo vrlo rano, Petrija je postala najstarije dete Obrenovića.
S obzirom na to da je rođena početkom 19. veka, 1808. godine, u vrlo patrijarhalnoj porodici, Petrija nije imala formalno obrazovanje. Knez Miloš nije podržavao školovanje devojčica, pa ona nije išla u školu i bila je nepismena sve do udaje, kada je naučila da čita i piše i često i rado pisala i primala pisma.
Ipak, to što joj je uskratio obrazovanje ne znači da Miloš nije manje cenio svoje prvo žensko dete od ostale dece – bila mu je miljenica.
Petrija Obrenović došla je na svet u selu Brusnica, kod Gornjeg Milanovca, a još od detinjstva je usmeravana da bude domaćica i supruga. Istorija je pamti kao povučenu i tihu ženu koja je bila vezana za svoju porodicu i govorila retko.
Otac ju je obasipao poklonima i posvećivao joj mnogo pažnje, a kako je to obično išlo u to vreme, posebno se bavio time kome će jednog dana dati njenu ruku. Najviše vremena provodila je u Miloševom konaku u Kragujevcu, a porodica je uživala u raskoši: imali su porcelansko posuđe iz Beča i enterijer u evropskom duhu.
Malo je poznato da je upravo Petrija bila prva Srpkinja na portretu, koji su u to vreme bili veliki luksuz i rezervisani za ugledne muškarce. Knez Miloš želeo je da se lepota njegove ćerke ovekoveči, te je slikar Pavle Đurković naslikao njen portret, koji, međutim, nije sačuvan, pa se ne zna kako je izgledao.
Početkom 19. veka, žene su se udavale vrlo mlade, pa je Petrija Obrenović već sa 13 godina imala prve prosce. Ipak, knez nije želeo da da njenu ruku tek tako i pažljivo je vagao, posećivao ugledne srpske porodice, raspitivao se i bio na oprezu, sve dok nije odlučio da će suprug njegove mezimice biti Teodor Bajić, momak iz jedne zemunske trgovačke porodice.
Najstarije dete kneza Miloša i kneginje Ljubice, tada 15-godišnja devojka, nije tek tako ušla u brak: otac ju je darivao dijamantskom dijademom pred venčanje, za koje nije žalio novca.
Petrija je svog mladoženju videla tek na dan zvanične prosidbe, kada su počeli i planovi o svadbi, a ona je bila jedna od najluksuznijih tog doba.
Budući da knez Miloš nije želeo da se obruka pred porodicom svog budućeg zeta, koja je dolazila iz Zemuna, tadašnjeg "Zapada" za srpsko društvo, dao je sve od sebe da Obrenovići ne ispadnu još jedna seljačka porodica. Venčanje je organizovano u zapadnjačkom duhu i sve je bilo raskošno tog 25. maja 1824. godine, kada su Petrija i Teodor jedno drugom rekli "da" u Beogradu.
Pored toga što je svadba trajala dva dana, kumovi su pred svatove bacali novčiće, što nije bilo uobičajeno u Srbiji, i što je sve bilo vrlo otmeno, najvažniji je bio izgled mlade.
Dok su se Srpkinje tog vremena obično udavale u narodnoj nošnji ili nekoj lepšoj haljini, Petrija Obrenović obukla je belu venčanicu – kreaciju od venecijanske svile. Uz belu venčanu haljinu, bile su tu i bele čarape, svileni pojas i bele cipele, a tu je bio i raskošni beli veo, dok je mlada u rukama nosila i sunccobran i lepezu, koje joj je darivao mladoženja.
Nakon venčanja, Petrija se sa suprugom preselila u Zemun, gde ju je poštovala cela porodica Bajić. S Teodorom je dobila četvoricu sinova: Lazara, Nastasa, Jevrema i Miloša, koji je kasnije postao baron i veleposednik u Ugarskoj.
Živela je mirno i kao i sve bogate žene prve sredine 19. veka, dvaput godišnje je posećivala svoju porodicu, a uz sinove je naučila i da čita i piše, pa je često pisala ostalim članovima porodice. U arhivskoj građi Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu danas se nalazi 565 pisama kneza Miloša, među kojima i mnogo koje je slao svojoj deci ili koja je dobijao od njih, a tu se može naći i 19 pisama Petrije Obrenović.
Preminula je u Napulju 1870. godine, nadživevši sve članove svoje najbliže porodice: oca Miloša, majku Ljubicu i svu braću i sestre.