Rođena je iz afere, odbacivana, na snimanju doživela NEZAMISLIVO: Život evropske ikone filma bio je pun bola i samoće

Ženama u filmskoj industriji nikad nije bilo lako, a francuska glumica Marija Šnajder na svojoj koži je iskusila sav horor koji može da se dogodi jednoj ženi koja pokušava da izgradi karijeru na filmu.

Kada se čuje njeno ime, mnogima je prva asocijacija film "Poslednji tango u Parizu", a već sledeća ono što se Mariji Šnajder dogodilo na snimanju ovog osstvarenja – scena silovanja ostavila je na nju tešku traumu, a negativan publicitet zbog nje godinama ju je proganjao i loše se odrazio na njenu karijeru. To, ipak, nije sve: scena je snimljena bez pristanka glumice, koja je tada imala samo 19 godina, a to je potvrdio i sam režiser Bernardo Bertoluči.

 

Lik koji je odigrao Marlon Brando u pomenutoj sceni siluje Marijin lik koristeći puter kao lubrikant, što je šokiralo publiku, a Šnajderova je kasnije pričala da je bilo šok i za nju. Mnogi su kasnije tvrdili da je glumica zaista silovana na snimanju, ali je ona rekla samo:

– Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi tek kad smo je trebali snimati. Marlon mi je govorio da se ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam se silovano.

 

Marija Šnajder rođena je u Parizu 1952, u netipičnoj porodici. Njen otac Danijel Želin bio je poznati francuski glumac, dok je njena majka Kristin bila rumunska manekenka. Ona je rođena iz afere: njen otac bio je u braku s drugom ženom i nije bio uključen u Marijin život i odrastanje i, štaviše, nije je ni priznao kao ćerku sve sedamdesetih, što je bio bol koji je ona nosila u sebi celog života.

Odrastala je u gradiću na granici s Nemačkom, a o njoj su pretežno brinuli ujak i ujna, a oca je upoznala kada je imala 16 godina i pojavila se pred njegovim vratima nenajavljena. U ranoj mladosti ga je videla samo tri puta, a neko vreme su bili u redovnom kontaktu, da bi kasnije počeli češće da se viđaju.

 

U svakom slučaju Danijel Želin bio je prvi koju je upoznao sa svetom filma, budući da ju je jednom odveo na snimanje. Očarala ju je gluma, jednom nedeljno je išla u bioskop, a rano je počela da statira u filmovima. Na jednom setu je upoznala Brižit Bardo, koja je bila šokirana time što je Želinova ćerka beskućnica, pa ju je pozvala da živi u sobi u njenoj vili.

Preko Bardove, Marija je upoznala mnoga velika imena francuskog filma, a prvu veliku priliku dobila je sa 18 godina, kada je igrala u filmu Madly, pored Alena Delona. Usledile su uloge u filmovima Hellé (1972), La Vieille Fille, (1972), Dear Parents (1973)...

 

Kada je imala 19 godina, zaigrala je u pomenutom "Poslednjem tangu u Parizu" Bernarda Bertolučija, gde joj je partner bio Marlon Brando. Glumac je kasnije pričao da je režiser želeo da oni zaista imaju intimni odnos tokom snimanja, što su Marija i on odbili i dogovorili se da simuliraju.

 

– Čak se i Marlon, sa svojom harizmom i klasom, osećao pomalo zlostavljano, eksploatisano u ovom filmu. Godinama je to odbijao, a ja... ja sam sve osetila dvostruko – priznala je Šnajderova godinama kasnije.

Protiv Bertolučija je u Italiji čak pokrenut krivični postupak zbog scene silovanja, a komisija za cenzuru je naredila da se sve kopije unište. Italijanski sud je reditelju oduzeo građanska prava na pet godina i izrekao mu uslovnu kaznu odčetiri meseca.

Zbog ovog iskustva i njenog kasnijeg tretmana kao seks simbola umesto ozbiljne glumice, Marija Šnajder je odlučilia da više nikad ne skine odeću pred kamerama.

– To što sam postala slavna bilo je zastrašujuće. Tada nismo imali telohranitelje, a ljudi su često mislili da sam ja ista kao lik koji sam igrala u filmu – rekla je glumica.

 

Usledila je njena borba s depresijom, postala je zavisnica od narkotika i nekoliko puta je pokušala sebi da oduzme život.

– Počela sam s travom, prešla sam kasnije na kokain, LSD i heroin. Bio mi je to nekakav beg od stvarnosti. Bile su to lude sedamdesete i u to vreme svašta se događalo – prisetila se glumica godinama kasnije.

 

Više puta je uzela prekomernu količinu narkotika, ali je imala sreću da bude spasena.

– Dva ili tri puta sam se predozirala i svaki put sam se probudila kad je hitna stigla – istakla je. – Izgubila sam puno prijatelja, ali imala sam sreću da sam upoznala jednu osobu, mog anđela, u osamdesetima. Ta osoba je zaslužna zato što sam se odvikla od droga.

 

 

Marija nije otkrivala ko joj je pomogao, a mediji su spekulisali da je u pitanju neka žena, a bilo je poznato da je glumica bila biseksualka jer se deklarisala 1974.

U medijima se mnogo bure podiglo upravo zbog njene ljubavne priče sa ženom, kada je odustala od snimanja filma da bi se prijavila u psihijatrijsku bolnicu samo kako bi bila sa svojom hospitalizovanom ljubavnicom Džoan Taunsend.

– Ona je imala šizofreniju, a ja sam samo htela pomoći. Na kraju se odselila natrag u Ameriku i ne znam šta se s njom dalje događalo. Jednostavno, nije nam bilo suđeno – priznala je Marija.

Glumica je u životu bila izneverena mnogo puta, još od rođenja, kada ju je odbacio otac, a ona je sve opraštala. Ipak, jednom čoveku nikada nije oprostila bol koji joj je naneo – Bertolučiju.

 

– Nikad mu nisam oprostila to kako se ponašao prema meni. Sreli smo se u Tokiju pre nekoliko godina, ali sam ga ignorisala – rekla je jednom prilikom Marija, koja je s Brandom ostala u dobrim odnosima, iako godinama nisu mogli da pomenu "Poslednji tango u Parizu".

Uvek se osećala usamljeno i napušteno, a najviše je patila što nije imala dom i stabilnost porodice kojoj uvek može da se vrati u teškim trenucima.

– Nisam iza sebe imala porodicu koja bi me štitila... Trpela sam zlostavljanje. Ljudi su prilazili u avionu i govorili mi neprijatne stvari... Bila sam praćena, osećala sam se proganjano – otkrila je iskreno.

 

Marija Šnajder preminula je 3. februara 2011. godine, nakon bezuspešne borbe s rakom dojke. Imala je samo 58 godina, a njena kremacija u Parizu okupila je veliki broj umetnika iz Francuske i celog sveta. Po Marijinoj želji, njen pepeo rasut je iznad mora, po Bogorodičnoj steni u Bijaricu.