Da li žena koja ima manje dojke može da ima dovoljno mleka prilikom dojenja?
O laktaciji i dojenju ima mnogo pitanja koja deluju kao da je odgovor očigledan, a jedno od njih svakako je postoji li neka veza između veličine grudi i toga koliko će mleka majka imati.
Kako objašnjavaju stručnjaci, kratak odgovor glasi – ne.
Iako će grudi najverovatnije porasti tokom trudnoće i nakon porođaja, njihova veličina zapravo je nevažna kada je u pitanju laktacija, pa tako mama koja ima izuzetno male grudi može da ima mleka koliko i žena koja nosi najveći grudnjak.
Količina, zapravo, zavisi od toga koliko beba sisa: što je veća potražnja, veća je i ponuda, odnosno što dete više sisa, to grudi više mleka proizvode.
Kako nastaje majčino mleko?
Samo masno tkivo dojke ne utiče na proizvodnju mleka, koje se proizvodi u mlečnim žlezdama. Iz njih se ono dalje izlučuje u mlečne kanale, a kada beba sisa bradavičnu areolu mleko se oslobađa kroz rupice na bradavici.
U proizvodnji mleka učestvuju hormoni oksitocin i prolaktin, koji se pojačano oslobađaju nakon porođaja i "šalju poruku" specijalizovanim endokrinim ćelijama u predelu alveola da je vreme za stvaranje mleka. Telo "prikuplja" sastojke za mleko iz krvi majke i sintetiše ih u mlečnim žlezdama, a nakon kontakta s bebom (ili čak i bez njega) ono kreće napolje.
– Sam taj čin stavljanja bebe na grudi i trenutak u kojem beba uzima bradavicu u usta i počinje da sisa pokreće lanac događaja u telu žene – objasnila je jednom prilikom dr Loren Levin, profesorka pedijatrije na Univerzitetu Kolumbija.
Da li je veličina i oblik bradavice od važnosti za dojenje?
Mame čije bebe imaju poteškoće da pravilno uhvate bradavicu verovatno su se već zapitale da li na to utiče sam izgled ovog dela dojke. Kako stručnjaci objašnjavaju, to može biti slučaj – bebama je teško da pravilno obuhvate ravnu, preveliku ili uvučenu bradavicu.
Srećom, one vremenom uspevaju u tome, a za početak od koristi mogu biti veštačke silikonske bradavice.