Nakon što jedan od partnera dobije najtežu dijagnozu, uglavnom neće biti ostavljen. Ali, kada se to desi, jedan pol je skloniji da ode, kažu naučnici
Na društvenoj mreži Tviter svakodnevno se pojavljuju teme koje razbuktavaju rasprave, a pored političkih, sportskih i modnih, i dalje su najdominantnije one koje se tiču muško-ženskih odnosa.
Obično se u krug vrte ista pitanja, poput toga postoje li muško-ženska prijateljstva i ko treba da plati piće na prvom izlasku, ali s vremena na vreme nametne se tema o kojoj ne razmišljamo često. Najnoviju je pokrenula izvesna Ejmi Gaeta, koja je napisala:
– Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome da je stopa muškaraca koji ostavljaju svoje zaista bolesne supruge toliko visoka da medicinske sestre uče kako da upozore pacijentkinje nakon što dobiju dijagnozu teškog oboljenja.
Ovaj tvit ne prestaje da se komentariše, nižu se komentari, on se citira, deli, i "lajkuje", a mišljenja su različita – neki veruju da to nema veze s polom, neki da u ovome prednjače muškarci, neki da su tome sklonije žene... Šta je istina?
Na ovu temu nije vršeno mnogo naučnih studija, ali neki podaci postoje. Tako je 2015. godine u naučnom listu "Žurnal zdravlja i socijalnog ponašanja" osvanulo istraživanje Amelije Karaker s Državnog univerziteta u Ajovi i Kenzi Latam s Univerziteta "Perdju" u Indijanapolisu, koje su analizirale podatke od 2.701 braku, prikupljene u okviru jedne ranije studije. One su želela da ispitaju ulogu ozbiljne fizičke bolesti u razvodu nakon dužeg braka, a ispostavilo se da su brojke ipak ohrabrujuće – samo šest odsto parova se razvelo nakon što je jedan od partnera oboleo od teške bolesti.
Međutim, tu je i jedan zabrinjavajući podatak: kada jedan od partnera odluči da ode, obično je to muškarac.
Slična studija sprovedena je i 2009. godine, kada su američki naučnici utvrdili da je verovatnoća da će žena biti ostavljena nakon što joj se utvrdi rak ili multipla skleroza čak šest puta veća nego u slučaju muškarca kojem se dijagnostikuju ove bolesti.
– Ženski pol je bio najjači prediktor rastave ili razvoda u svakoj od grupa pacijenata koje smo proučavali – konstatovao je tada Mark Čemberlejn, direktor neuroonkološkog programa u Savetu za lečenje raka u Sijetlu.
Prema rečima stručnjaka, veruje se da se to može delimično objasniti "nesposobnošću muškaraca da se vrzo prilagode da postanu negovatelji i da brinu o domu i porodici".
Ova studija je otkrila i vezu između starosti i dužine braka i verovatnoće da će doći do rastanka – duži brakovi verovatnije ostaju stabilni, ali što je žena starija, veća je verovatnoća da će doći do razvoda. Utvrđeno je i da su ove pacijentkinje koristile više antidepresiva, manje učestvovale u kliničkim ispitivanjima, češće bivale hospitalizovane, manje verovatno završile na terapiji zračenjem i imale veću verovatnoću da neće umreti kod kuće.
Štaviše, Čemberlejn je za medije tada dodao i da je studija pokrenuta baš zato što su lekari u praksi primetili da do razvoda dolazi gotovo isključivo kada je pacijent žena.
Kako je svojevremeno istakao za Guardian Majk Tomer, sociolog s Univerziteta u Alabami koji je proučavao kakvu ulogu pol ima u rastanku nakon teške dijagnoze, u većini slučajeva ljudi shvataju da moraju da podrže svoje partnere ukoliko se ozbiljno razbole. Međutim, muškarci i žene, smatra Tomer, različito tumače kako nega treba da izgleda – on kaže da muškarci situaciju posmatraju "mehanički", kao problem koji treba da se reši, i mogu da odvoje očigledne i neposredne fizičke zadatke koji su posledica bolesti, ali zanemaruju emocionalnu brigu i kućne poslove. To, dalje, znači da žene nastavljaju da rade taj deo "posla", a kada više ne mogu, nastaju problemi.
Istraživači u Nemačkoj su 2018. godine na velikom uzorku utvrdili da, dok su još u mogućnosti, žene koje imaju tešku bolest nastavljaju da obavljaju neujednačeno više kuićnih poslova ako su to radile i pre nego što su se razbolele.
– Naročito u blažim uslovima, očekuje se da će se status kvo nastaviti, osim ako ne postane tako ekstremno da žena zaista više ne može da radi taj posao – kaže Tomer.