Nakon prerane smrti prvog muža, sultan Sulejman udao je sestru za svog prijatelja i saborca Ibrahim-pašu i u prvom godinama sve je delovalo idilično...
Serija "Sulejman Veličanstveni", najpoznatija i najuspešnija turska serija u istoriji, stekla je ogromnu popularnost u svetu, a na Balkanu je doživela pravi "bum". U svim zemljama bivše Jugoslavije ona je bila izuzetno gledana, a pored glavnog junaka Sulejmana Veličanstvenog i njegovih sultanija Hurem i Mahidevran izdvojili su se još neki likovi zasnovani na istorijskim ličnostima.
Jedna od najistaknutijih bila je sultanija Hatidže, sestra sultana Sulejtama i supruga Ibrahim-paše Pargalije, koju je odigrala glumica Selma Ergeč.
Ko je bila sultanija Hatidže?
Sestra Sulejamana Veličanstvenog rođena je 1496. godine u Jedrenu, a njen otac bio je sultan Selim I, dok joj je majka njegova prva supruga Ajše Hafse. Ime je dobila po prvoj ženi proroka Muhameda, a od ranog detinjstva okruživala ju je raskoš, kako je i dolikovalo carevoj ćerki.
Budući da je uvreda na račun bilo kog člana porodice značila vređanje samog sultana, Hatidže je obožavana i cenjena na svakom koraku. Prema istorijskim podacima, ona je, pored Sulejman, imala i trojicu braća i četiri sestre: Fatimu, Bejhan, Šah i Hafizu.
Sudeći po nekim turskim izvorima, Hatidže je bila žena blage naravi, prelepa, najlepša posle sultanije Mihriman, povučena, a vreme je provodila berući ruže u vrtu. Ona je, u skladu s tradicijom, udata za visoku političku ličnost tog vremena, u korist dinastije.
Kada je imala 22 godine, Hatidže je stupila u brak sa Iskender-pašom, koji je umro ubrzo nakon venčanja. Kako je vrlo mlada ostala udovica, ona se vratila kući i nastavila život s majkom, a posle Selimove smrti i dolaska njenog brata Sulejamana na presto, Hatidže se preselila u Carigrad, u palatu Topkapi.
Četiri godine nakon smrti prvog muža, ona se udala za Ibrahim-pašu Pargaliju, velikog vezira Osmanskog carstva, koji je imao nadimak Frenk Ibrahim-paša jer je imao istaknute zapadne manire. Novi suprug lepe Hatidže rođen je u grčkoj pravoslavnoj porodici, u Pargi, u porodici ribara, a nakon što je završio u ropstvu u Manisi, prešao je u islam i sprijateljio se sa Sulejmanom, tadašnjim upravnikom ovog sandžaka. Ibrahim je stekao veliko iskustvo, znanje jezika, bio vešt u lovu i činio se kao odlična prilika za mladu udovicu i sestru novog sultana.
Prema podacima, venčanje sultanije Hatidže i Ibrahim-paše trajalo je čak 15 dana, a Carstvo nije štedelo bogatstvo kako bi sve proteklo u najvećem veselju. Ipak, to nije bilo po volji naroda, pa su se ogorčeni janjičari pobunili. U svakom slučaju, vezir je ojačao svoju poziciju u društvu, a Sulejman je sestri i prijatelju dodelio veliku palatu u Carigradu. Kako je zapisano, Sulejman je potom imenovao Ibrahima za seraskera, vrhovnog komandanta vojske, pred pohod na Beč, a on je nizao brojne diplomatske uspehe i sklopio poboljne sporazume širom Osmanskog carstva.
Uskoro je njihova porodica počela da raste. Par je ubrzo dobio troje dece, od kojih je najstarije – sin Mehmet – umrlo odmah po rođenju. Kasnije su stigle ćerke: sultanije Hanim i Fulani, a zanimljivo je da je starija od sestara sahranjena u grobnici sultanije Hurem.
Upravo je druga Sulejmanova žena bila jedan od razloga pada voljenog Ibrahim-paše. Previše ambiciozni, često su bili u sukobu i neskriveno lošim odnosima, a glavni razlog bila je podrška koju je vezir pružao Mustafi, sinu kojeg je sultan dobio s prvom ženom Mahidevran, dok je Hurem želela da neki od njenih sinova postane naslednik trona.
Na svom prvom pohodu na Istok, Sulejman je ponovo imenovao Ibrahima za vrhovnog komandanta, a pojavile su se glasine da je vezir kovao zaveru protiv sultana. Nakon što su zajedno zauzeti Bagdad 1534. godine, Sulejmanu je šaka palo pismo koje je Ibrahim navodno potpisao kao "serasker-sultan", što je bilo neoprostivo, pa je naredio da se njegov prijatelj, zet i saborac – pogubi.
Kako mu se godinama ranije zakleo da nikada neće dići ruku na njega, morao je najpre da obezbedi fatvu, odnosno da izgradi džamiju kako bi se iskupio zbog kršenja date reči. Najavio ju je sedam dana pre pogubljenja Ibrahim-paše i za sve to vreme večerao s njim, dajući mu priliku da ga ubije ili pobegne.
Svestan svega, Ibrahim je ipak ostao, a zadavljen je u Sulejmanovim odajama 14. marta 1536. godine. Sahranjen je u Galati, u dvorištu jedne tekije, bez bilo kakvog obeležja.
Sultanija Hatidže ostala je sama, samo s decom i bolom u svom životu, a preminula je u Carigradu 1538, samo dve godine posle Ibrahimovog ubistva.
Nema previše podataka o tome kako je skončala, a postoji verovanje da ju je brat i sultan udao za nekoga, posle čega se ona otrovala jer je zabeleženo da je umrla u beloj haljini, držeći u ruci prsten koji joj je dao Ibrahim. Ipak, po nekim izvorima, smrt je nastupila mnogo kasnije, tek 1543. godine.
U svakom slučaju, ona je sahranjena pored svoje sestre Hafize, u blizini grobnice njenih roditelja, na groblju džamije Selim Javuz u današnjem Istanbulu.