Majke su za čak 28 odsto sklonije ovoj pojavi nego očevi, a ona može značajno da se odrazi na život
Proteklih godina nikome nije bilo lako — kao da užurbana svakodnevica nije bila dovoljna da budemo anksiozni i pod stresom, tu je i pandemija, a Svetska zdravstvena organizacija je i zvanično uvela sindrom sagorevanja u klasifikacije bolesti.
Ovaj sindrom (burnout) prvi put je upotrebljen 1974. godine, u knjizi "Sagorevanje: Visoka cena visokog dostignuća" autora Heberta Frojdenbergera. Javlja se kao prolongirani odgovor na hronični stres i predstavlja postepeni proces.
Simptomi su najpre vrlo suptilni, a vremenom postaju sve ozbiljniji i uglavnom su to promena apetita, poremećaj sna, snižen imunitet, osećaj istrošenosti, manjak energije, konstantna iscrpljenost, osećaj bespomoćnosti, poraženosti, zatočenosti, obeshrabrenosti... Mogu da se jave i bolovi u mišićima i čete glavobolje. Osoba koja prolazi kroz ovaj sindrom većinu obaveza smatra zamarajućim, pa ih odlaže ili izbegava, sklona je društvenoj izolaciji, ponekad prenosi svoju frustraciju na druge, vaki dan smatra lošim...
Kako je pokazala studija kreativne agencije Berlin Cameron nazvana Exhaustion Gap, protekli period posebno je doveo do učestalosti sindroma sagorevanja kod žena.
— Žene sebe stavljaju na poslednje mesto — kaže Dženifer da Silva, predsednica pomenute agencije.
Iako je više istraživanja pokazalo da žene spavaju 11-13 minuta duže nego muškarci, one nisu odmornije. Naprotiv! Žene su duplo sklonije insomniji nego muškarci, a uz to parovi neproporcionalno brinu o deci, ustaju u toku noći s njima i zbog njih, imaju više hormonskih oscilacija od puberteta preko trudnoće i normalnog menstrualnog ciklusa do menopauze i zbog svega toga nemaju kvalitetan san.
Kako ističu stručnjaci, žene su sklonije iscrpljenosti i sindromu sagorevanja jer na svojim ramenima nose mnogo toga pošto često nemaju mogućnost izbora kako će da provode svoje vreme.
— Kao društvo, štitimo i vrednujemo muškarčevo vreme više nego vreme žene — ističe Iv Rodski, koja je sarađivala s agencijom Berlin Cameron na pomenutom istraživanju. — Nismo navikli da traćimo vreme muškarcima. Kada kažemo stvari kao što je "Dok ja objasnim mužu kako nešto da uradi, uradiću to sama", dođe do toga da žene godišnje neplaćeno urade posao koji bi inače koštao 1,9 biliona dolara.
Sve češće se govori o roditeljskom sagorevanju, s kojim se, opet, najviše suočavaju žene, odnosno majke. Uz pritisak savremenog društva i društvenih mreža da budu savršeni roditelji i truda na poslu i domaćinstvu, sve to može da dovede do osećaja neadekvatnosti, a potom i neispunjenosti, emocionalne praznike i gubitka motivacije. Dodajte tome i hronični manjak sna i neminovni su i problemi s koncentracijom, pamćenjem, ishranom...
Istraživanje je pokazalo da 68 odsto žena priznaje sindrom sagorevanja, dok 57 procenata ispitanica oseća više stresa. Skoro 40 odsto žena retko ili nikad nema priliku da uradi nešto za sebe jer veći deo svog vremena provode radeći stvari za druge. Kako bi sve lakše izdržale, nemali broj žena se okreće nezdravim distrakcijama, kao što je, recimo, prejedanje ili prekomerno grickanje zbog stresa.
— Problem nije manjak motivacije već to što mnoge od nas jednostavno više nemaju energije kao pre pandemije — istakla je Da Silva.
Kako su one istakle, kako bi se ženama pomoglo da se izbore sa sindromom sagorevanja i uspešnije balansiraju porodični i poslovni život, važno je da njihovi partneri preuzmu deo tereta.
— Kao ženama, nama je "dozvoljeno" da težimo uspehu na poslu, da brinemo o svojim partnerima i budemo roditelji svojoj deci, ali nam je postavljen uslov da ne dajemo sebi dozvolu da budemo nedostupne na bilo kojoj od ovih uloga — napominje Rodskijeva.
Istraživanje koje su u decembru 2020. godine sproveli organizacija Great Place to Work i kompanija Maven pokazalo je da su majke u Americi 28 odsto sklonije sindromu sagorevanja nego očevi.
Kako ona dodaje, često u ispunjavanju svih ovih uloga, žena ne stiže da se bavi sobom: svojom potrebom za druženjem ili za zadovoljavanjem radoznalosti, već mora da se zadovolji time što je nešto završila.