tradicija

Produžetak Uskrsa ima POSEBNA PRAVILA: Počela je TRAPAVA NEDELJA, a ovo su običaji koji se vezuju za nju

U Vojvodini se održao jedan od najinteresantnijih narodnih običaja 

foto: Profimedia

Od ponedeljka, drugog dana Uskrsa, tradicionalno počinje Svetla nedelja, koja se još naziva i Bela, a u narodu je najpoznatiji naziv — Trapava nedelja. Ovaj poslednji dobila je jer spada u tzv. "trapave sedmice", u kojima se ne posti ni u sredu ni u petak, što nije uobičajeno za pravoslavlje.


Po apostolu Tomi, mnogi sedmicu po Uskrsu nazivaju i Tominom nedeljom.


Od prvog njenog dana nastavljaju se veselja i porodične gozbe povodom Uskrsa, a običaj je da se pozivaju i velikodušno dočekuju rođaci, prijatelji, kumovi, a posebno familija iz udaljenih krajeva.


Tradicija nalaže da svaki gost dobije ofarbano jaje, a u mnogim mestima se obavezno organizuju litije.


Malo je poznato da se pozdrav "Hristos Vaskrse" i otpozdrav "Vaistinu Vaskrse" zapravo ne koriste samo tokom tri dana praznovanja Uskrsa, već 40 dana — sve do Spasovdana!

 

foto: You Tube / Printscreen / Aniko Horváth

Treći dan Uskrsa, Svetli utorak, smatra se najsrećnijim utorkom u godini, a veruje se da će dete rođeno na ovaj dan živeti dugo i srećno.


Vrlo je važna i sreda, koja se naziva Svetlom sredom, jer vedro i zvezdano nebo najavljuje rodnu godinu.

 

FOTO: PV productions/Shutterstock
FOTO: Shutterstock/New Africa
FOTO: Shutterstock/Thoom
FOTO: Shutterstock
FOTO: Shutterstock
FOTO: Profimedia
FOTO: Agnes Kantaruk/Shutterstock
FOTO: PhotoJuli86/Shutterstock
FOTO: Profimedia
FOTO: profimedia
FOTO: Profimedia


Postoji mnogo običaja koji se vezuju za Trapavu nedelju, a u vojvođanskim selima je dugo bilo rasprostranjeno tzv. polivanje devojaka. Naime, mladići fijakerima i karucama obilaze ulice u kojima žive neudate devojke, a sa sobom vode tamburaše ili im sami sviraju, a uz to nose kantice ili ćupove iz kojih će polivati devojke. Veruje se da je to način da se isperu pređašnji gresi, a navodno će momak oženiti onu koju najviše polije vodom. Polivena devojka potom služi momke obojenim jajima, vinom i kolačima, a nije bila retkost da s njima zaigra kolo.


Postoji verovanje da drugog dana Uskrsa treba deliti hranu i, posebno, uskršnja jaja, siromašnima i podeliti s njima radost najvećeg i najsrećnijeg hrišćanskog praznika — samo tako se priziva berićetna godina.


U manastiru Hilandar običaj je da monasi izlate iz porte prateći ikonu Bogorodice Trojeručice i pevajući tropare Bogorodici. U tom hodu oni obilaze Krst cara Dušana, spomen-mesto Bogorici i kosturnicu.