Pored promena u načinu ishrane, važno je promeniti i životni stil ukoliko želite da eliminišete loš holesterol i sprečite razvoj srčanih oboljenja
Holesterol — kako to strašno zvuči!
Ipak, ova prirodna supstanca koju proizvodi jetra neophodna je organizmu, ali u određenim količinama. Ona pomaže normalnoj funkciji ćelija, pravilan rad nervnog sistema i hormona, a ovaj holesterol naziva se još i dobrim (HDL). Ozloglašen je i opasan tzv. "loš holesterol" (LDL), koji se kada je povišen lepi za unutrašnju stranu krvnih sudova, čime ih sužava i smanjuje njihovu elastičnost. On, dakle, izaziva aterosklerozu, a uz to povećava rizik za srčani i moždani udar.
Srećom, LDL holesterol moguće je sniziti zdravom ishranom i promenom životnog stila, a ovo su samo neki od načina.
Vežbajte
Ukoliko već trenirate, povećajte fizičku aktivnost, a ako ne vežbate — krajnje je vreme da počnete! Aktivnošću ćete podstaći proizvodnju dobrog holesterola, a količina lošeg će se sniziti.
Istraživanje stručnjaka korejskog Univerziteta Dong-A iz 2015. u kojem je učestvovalo 20 žena s viškom kilograma pokazalo je da je samo tri dana treninga nedeljno (i to u trajanju samo po 15 minuta) bilo dovoljno da poraste nivo dobrog holesterola, a brojne studije su pokazale da je pola sata sasvim dovoljno da učinite uslugu svom telu ako ne volite da vežbate. Bolje išta nego išta, zar ne?
Zbogom cigaretama!
Pušenje povećava rizik za nastanak srčanih oboljenja na više načina, a jedan od njih je menjanje metoda kojima se organizam bori protiv holesterola. Ćelije imunskog sistema pušača, naime, nisu u stanju da vrate holesterol iz krvnih sudova u krvotok za transport do jetre. Za to je kriv duvanski katran, a ne nikotin. U svakom slučaju, takav poremećaj u funkciji ćelija doprinosi da će arterije začepljuju još brže, a postoji jedna srećna okolnost: dovoljno je da prestanete da pušite i ovi štetni efekti vremenom će biti poništeni.
Budite umereniji u jelu i piću
Etanol u alkoholnim pićima može biti saveznik u borbi za zdravlje jer on povećava nivo dobrog holesterola i smanjuje rizik za razvoj srčanih bolesti, ali — samo ako se konzumira umereno. Jedno istraživanje, u kojem je učestvovalo 18 odraslih žena, dokazalo je da unos 24 grama alkohola iz belog vina svakodnevno poboljšava HDL za pet procenata više nego ista količina soka od belog grožđa. Dakle, slobodno se počastite kojom čašom vina, ali nikako ne preterujte jer je u tom slučaju efekat negativan i šteti jetri.
Podrazumeva se da posebno pripazite na ishranu, naročito ako ste već gojazni jer ćete mršavljenjem postići dve stvari: povećaćete dobar i sniziti loš holesterol.
Konzumirajte vlakna
Važno je imati na umu da pstoje dve vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva. Obe su veoma važne za svakodnevni jelovnik, ali su rastvorljiva veoma važna za smanjenje nivoa lošeg holesterola. Ona to čine zahvaljujući vezivanju vlakna za čestice holesterola u tankom crevu, čime ga sprečava da uđe u krvotok i ostatak organizma i tera da napusti telo kroz stolicu.
Ovakva vlakna nalaze se u voću, povrću, celom zrnu žitarica, mahunarkama itd.
Bavite se više svojim jelovnikom
Sve počinje i završava se (ne)pravilnim ishranom, a jedna od najvažnijih stvari jeste fokusiranje na mononezasićene masti, koje će pored povećanja HDL-a i smanjenja LDL-a sniziti i štetnu oksidaciju lipoproteina. Ne smeju se zaboraviti ni polinezasićene masti, naročito Omega-3 masne kiseline, koje poželjno deluju na obe vrste holesterola: loš smanjuju, dobar povećavaju, regulišu nivo glukoze u krvi i insulina nataške, a istraživanja su pokazala da snižavaju rizik za nastanak bolesti koronarnih arterija za skoro dvadeset odsto.
Zato jedite masline i njihovo ulje, orašaste plodove, avokado, morske plodove, riblje ulje, semenke...