Iz najvećeg evropskog žarišta virusa koji izaziva oboljenje Covid-19 svakodnevno stižu potresne slike i zastrašujuće, preteće brojke. Kako je došlo do toga da se u Italiji virusom korona zaraze desetine hiljada ljudi?
Vojni konvoj ide ulicama Bergama.
Kolona maslinastozelenih kamiona prevozi kovčege s telima koja će biti kremirana širom Italije jer u gradu u Lombardiji više ne postoje kapaciteti za kremiranje tolikog broja posmrtnih ostataka.
— Umiru jedno nakon drugog, muškarci, žene i mladi. Prvo stignu u bolnicu po hitnom postupku, stavimo ih na intubaciju u najkraćem mogućem roku, bez mogućnosti da pozovemo njihove najbliže, bez vremena da oni shvate da se baš njima ovo desilo: da se razbole od virusa korona. I za sekund prođe onaj lažni osećaj da ste imuni na virus i zauzima mesto stravičan strah da ćete umreti. Umiru desetine osoba same, bez mogućnosti da se pozdrave s najmilijima. Imamo neke smene koje prođu bez problema, a onda smene u kojima nam umru tri osobe u roku od dva sata. Ljudi koji su kod nas imaju izuzetno visoku temperaturu, dajemo im što više tečnosti da bismo im spustili temperaturu, peremo ih, pomažemo im da jedu, gledamo kako im se kreću parametri. Oni žele da nas drže za ruku da bi dobili malo utehe, ali mi ne smemo to da radimo, naši kontakti su minimalni, dok ljudi koji su kod kuće žele da dođu da vide svoje najdraže, a ne mogu — napisala je medicinska sestra Silvija Đakomeli, zaposlena u bolnici "Senigalija" u istoimenom gradu u Ankoni, u pismu koje je preneo portal Ancona Today.
Broj zaraženih virusom korona u Italiji premašio je 97.000, a preminulo je više od 10.700 ljudi. Iz dana u dan, broj umrlih tokom 24 sata se povećava, a brojke deluju gotovo neverovatno – kao da čitamo stravičan ratni izveštaj.
Proteklih dana nametnulo se pitanje zašto je baš Italija doživela ovako težak udarac.
Time su se, između ostalih, bavili istraživači s Univerziteta u Oksfordu. Oni veruju da su ključne dve stvari: to što je Italija druga "najstarija nacija na svetu", odnosno posle Japana ima najviše osoba starijih od 65 godina (čak 23 procenta), kao i to što mladi u Italiji češće provode vreme sa starijima i pripadnici više generacija žive pod istim krovom.
— Uobičajeno je da mladi u ruralnim oblastima žive s roditeljima, bakama i dekama, ali putuju u gradove kao što je Milano, zbog posla i druženja. Mogli su da se zaraze prilikom putovanja i donesu virus kući ne znajući da su zaraženi — navodi se u studiji objavljenoj u listu Demographic Science.
Brojni stručnjaci upozoravali su proteklih meseci da su najugroženija stara lica i osobe s teškim ili hroničnim oboljenjima poput astme, dijabetesa, bolesti bubrega, kancera itd.
Obri Gordon, profesor epidemiologije Univerziteta u Mičigenu zato napominje da, s obzirom na stariju populaciju u Italiji, "očekivali biste da njihova stopa smrtnosti bude viša od proseka". Njena koleginica Kris Džonson, epidemiološkinja Koledža za javno zdravlje Univerziteta Templ u Pensilvaniji, podsetila je da nije moguće pronaći sve zaražene.
— Verovatno ne znamo koliko se ljudi zapravo zarazilo. Ljudi s blagim simptomima ili mlađi možda se neće ni testirati — ističe ona.
Pre nekoliko dana, u naučnom magazinu Science Monday objavljeni su nalazi studije u kojoj je procenjeno da kod 86 odsto zaraženih u Kini uopšte nije dijagnostikovan virus korona pre zabrane putovanja koja je doneta krajem januara.
— Nezabeležene infekcije su te na čijim se krilima širi virus — ističe koautor studije Džefri Šaman s Univerziteta Kolumbija, a u radu se ističe da oni kojima virus korona nije potvrđen nemaju simptome ili su oni blagi, pa "izlažu daleko veći deo populacije virusu".
Nešto slično moglo je da se dogodi i u Italiji, gde je do 9. marta testirano više od 60.700 ljudi, odnosno malo više od hiljadu ljudi na milion stanovnika. Ova evropska zemlja je po tom parametru prva posle Južne Koreje. Ipak, broj potvrđenih slučajeva u Italiji rapidno, vrtoglavo raste – 21. februara bilo je registrovano 20 slučajeva, a tačno mesec dana kasnije čak 53.578.
— U ovom trenutku, deluje kao da je sve počelo početkom januara, tako da je bilo vremena da dostigne ove razmere — smatra Kristijan Althaus, epidemiolog Univerziteta u Bernu. — Prvi zaraženi nisu uočeni i virus je mogao da se širi slobodno.
Predsednik Fondacije GIMBA Nino Kartabelota objašnjava da razloga za to što prvi slučajevi nisu primećeni može biti više: možda nisu testirane neke osobe s upalom pluća ili su u pitanju bili veoma blagi oblici stanja koje virus korona izaziva.
Većina stručnjaka se slaže da "glavnog krivca" svakako treba tražiti u demografskim podacima.
Kako istraživači s Oksforda ističu, u ovom slučaju dogodio se "fenomen malog sveta" – čak i malobrojne veze koje su uspostavljenje između dveju zajednica bile su dovoljne da ih približe jednu drugoj.
— Pojedinci koji "povezuju" zajednice mogli su da budu mladi iz okoline Milana koji rade u gradu, ali žive u seocima sa svojim roditeljima i bakama i dekama. Dakle, zajednički život više generacija možda je ubrzao epidemiju stvaranjem veza između zajednica, što je približilo starija lica početnim slučajevima — napominje se u studiji.
Da li je najgore prošlo ili će se Italijani s njim tek suočiti – nije poznato. Đovani Reca, koji je na čelu Odeljenja za infektivne bolesti italijanskog Nacionalnog zdravstvenog instituta, smatra da je "besmisleno pričati o vrhuncu epidemije na nacionalnom nivou". U različitim regionima Italije virus se širi različitom brzinom. Reca ističe da je situacija mnogo bolja u okrugu Lodi, gde je virus korona prvi put potvrđen u Lombardiji, ali da je stanje u Bergamu i Breši sve lošije.
Svaki dan je jednako neizvestan koliko je bio prethodni.