da li ste znali?

OVO OTKRIĆE JE OD VELIKOG ZNAČAJA ZA DALJA ISTRAŽIVANJA: Virus korona ovoliko može preživeti na kartonu i plastici

Studija je otkrila da je stabilnost virusa Sars-CoV-2, koji izaziva bolest kovid-19, „slična onoj kod Sars-CoV-1 u eksperimentalnim uslovima“.

foto: Profimedia

 Utvrđeno je da koronavirus može preživeti na plastičnim i čeličnim površinama i do tri dana, dok u česticama u vazduhu može živeti oko tri sata, kaže nova studija koju su finansirali američki nacionalni instituti za zdravlje.

 

Studija je otkrila da je stabilnost virusa Sars-CoV-2, koji izaziva bolest kovid-19, „slična onoj kod Sars-CoV-1 u eksperimentalnim uslovima“. Rezultati ovog laboratorijskog testiranja omogućili su naučnicima da utvrde koliko dugo se novi koronavirus zadržava na površinama oko nas, a koliko dugo preživljava u vazduhu, iako naučnici ističu da je potrebno još istraživanja kako bi to bilo definitivno utvrđeno.

 

Ovo su najvažniji zaključci do kojih je došla studija:

 

1. Koronavirus uspeva da preživi 72 sata na nerđajućem čeliku i plastici 2. Čak četiri sata se zadržava na bakru, dok 24 sata živi na kartonu 3. U aerosolima, česticama i kapljicama u vazduhu ostaje aktivan i do tri sata.

 

Studija ukazuje da je prenošenje virusa Sars-CoV-2 moguće putem vazduha i određenih materijala, a ovi načini prenošenja povezuju se sa širenjem virusa u bolničkom okruženju, u kojem može doći do „superširenja“, prilikom čega jedan oboleli može zaraziti desetine ili stotine ljudi, tvrde naučnici.

 

foto: Shutterstock

Naučnici i dalje proučavaju

 

Druga studija koja je objavljena prošlog meseca u jednom naučnom časopisu otkrila je da ljudski koronavirusi, kao što je onaj koji izaziva SARS, mogu preživeti na predmetima koji nas okružuju - metalnim, staklenim i plastičnim - čak devet dana ako površine od ovih materijala nisu dezinfikovane. Ovo otkriće je od velikog značaja za dalja istraživanja, jer je SARS najbliži poznati „rođak“ novog koronavirusa.

 

"Kao što je već poznato, virus se može preneti preko kapljica i sićušnih delova tečnosti. Kad one izađu iz inficirane osobe, prelaze određenu udaljenost pre nego što nađu mesto na kojem se zaustavljaju. U tim situacijama, u zdravstvenim ustanovama veoma je važno da osoblje preduzme dodatne mere opreza, kao što je nošenje maski." - kaže doktorka Marija van Kerkov, epidemiolog iz Svetske zdravstvene organizacije.