Često čujemo da dopuštanje deci da se igraju u blatu, prašini, travi i pesku može da ima veoma pozitivan uticaj na njihovo zdravlje, a evo šta o tome kažu stručnjaci.
Mnogi roditelji su, nakon što im dete krene u vrtić, pomislili da možda nije trebalo toliko dugo da ga drže pod stakenim zvonom i čuvaju od virusa i bakterija jer se nespremno susrelo s ogromnim brojem infekcija u kolektivu.
Često je verovanje da je ranija izloženost umerenoj prljavštini zapravo korisna za imunitet, a ako pitate stručnjake – to ima smisla. Neki istraživači veruju da provodimo previše vremena održavajući higijenu nego što je potrebno ili čak korisno.
Ponekad se treba dobro isprljati
Ovo nije nova ideja. U pitanju je stara teorija da je porast alergijskih i autoimunih poremećaja u prošlom veku povezan sa značajnim promenama u sanitarnim u industrijalizovanim zemljama. Na prvi pogled, ovo deluje nelogično. Iako je dobro poznato da su infektivni agensi potencijalno odgovorni za mnoge bolesti pored zaraznih, pojavila se ideja da bi oni, u nekim slučajevima, mogli da imaju povoljan efekat na neinfektivne, ali ponekad i teške bolesti.
Kako za portal Psychology Today piše dr Suzan B. Trečman, takozvana hipoteza o higijeni sugeriše da rana izloženost klicama i određenim infekcijama može pomoći u razvoju imunog sistema, jer ova izloženost uči imuni sistem da ne reaguje preterano na njih.
– Na primer, deca koja odrastaju u ruralnim područjima, oko životinja i u većim porodicama izgleda da imaju manju verovatnoću da razviju astmu nego deca bez ove izloženosti – kaže ona.
NE PROPUSTITE
Kako je kod Amiša i Huterita?
Kako dr Trečman ističe, 2016. godine je u magazinu New England Journal of Medicine objavljena studija o riziku od astme kod populacije amiške i huteritske dece odrasle na farmama. Obe ove grupe koje se bave poljoprivredom praktikuju zajednički život i izbegavaju mnoge aspekte modernog sveta. Međutim, Amiši slede tradicionalne poljoprivredne prakse, dok Huteriti koriste industrijalizovane metode.
Istraživači su proučavali izloženost životnoj sredini, genetsko poreklo i imunološke profile kod šezdesetoro dece koja žive u tim zajednicama. Takođe su uzeli uzorke nivoa alergena i procenili sastav mikrobioma uzoraka prašine u zatvorenom prostoru u njihovim domovima.
Otkrili su da, iako su genetski profili i način života svake populacije bili slični, prevalencija astme i alergija bila je do šest puta niža kod amiške dece, iako je njihova kućna prašina sadržala skoro sedam puta veće nivoe toksina. Uzorci krvi dece otkrili su da se vrste imunih ćelija u svakoj grupi razlikuju.
Zaključili su da okruženje u kojem su amiška deca živela deluje kao "zaštitni faktor" protiv astme i alergija, čime oblikuje njihov imuni odgovor.
Zdrava creva – jači imunitet
Naš sistem za varenje ne samo da pomaže u unosu i obradi hranljivih materija, već je i usko uključen u naš imuni odgovor. Zdrava crevna sredina, ili mikrobiom, od vitalnog je značaja za zaštitu od zaraznih procesa. Što je naš crevni mikrobiom raznovrsniji, to efikasnije može doprineti ovoj ulozi.
Prvi put smo izloženi mikrobima kao bebe, tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Međutim, neka nedavna istraživanja sugerišu da fetusi u razvoju mogu doći u kontakt sa nekim od majčinih mikroba dok su još u materici. Rana kolonizacija creva odojčeta ima malu raznolikost, a kako beba raste i počinje da konzumira majčino mleko ili formulu, populacija mikroba se širi.
Okruženje je bitno još od trudnoće
Zanimljivo je da i bebino fetalno okruženje igra ulogu. Na primer, studija dr Vilijama Turpina iz 2022. godine otkrila je da su bebe čije su majke imale kućne ljubimce tokom trudnoće imale znatno raznovrsniji crevni mikrobiom od onih čije majke nisu imale životinje u okruženju.
One su, takođe, bile manje sklone da razviju neke hronične bolesti kasnije u životu, kao što su srčane bolesti i dijabetes.
Kako da se i odrasli zdravo isprljaju?
Dr Suzan Trenčman je priložila i nekoliko preporuka za jačanje imunog sistema prljanjem.
- Izađite napolje i igrajte se u zemlji. U redu, više vas ne zanima pravljenje zamka od blata kao kad ste bili dete. Baštovanstvo je odlično iz više razloga: isprljaćete ruke i verovatno ćete doći u interakciju s korisnim bakterijama, kao što je Mycobacterium iz zemlje, što može pomoći u jačanju imunog sistema i raspoloženja. Takođe, to stimuliše neurotransmiter serotonin, koji deluje kao prirodni pojačivač raspoloženja i antidepresiv.
- Interakcija sa životinjama. Ako nemate svoje, mazite mačke i pse prijatelja. Studija iz 2004. godine, objavljena u časopisu Psychological Reports, pokazala je da maženje psa ima blagotvoran efekat na imuni sistem. Studija je pratila grupu studenata kojima je dodeljen zadatak da maze živog psa ili da se igraju sa plišanim psom. Zatim su istraživači uzeli uzorke njihove pljuvačke i izmerili nivo jednog od njihovih imunih proteina. Rezultati su pokazali da oni koji maze žive životinje imaju viši nivo proteina koji štite imunitet.
- Prošetajte šumom. Ne samo da ćete imati koristi od umerene fizičke aktivnosti, već ćete verovatnije naići na prljavštinu i raznovrsniji mikrobni ekosistem!
BONUS VIDEO
Kako pomeranje sata utiče na imunitet?
NE PROPUSTITE
