Kada potreba za pažnjom ukazuje na problem? Nekad je uzrok samo ljubomora, a ponekad je daleko ozbiljnije

Kada osoba ne može da funkcioniše ako nije u centru zbivanja, možda je vreme da se postavi ozbiljnije pitanje – da li je u pitanju puka potreba za pažnjom ili znak dubljeg problema?

Svima nam dešavalo da radimo neke stvari kako bismo privukli pažnju zbog kojih smo se kasnije kajali. Obukli smo se preterano elegantno u neformalnoj prilici, smejali se preglasno i predugo nečemu što nije bilo toliko smešno, našalili se na neprimeren način...

U pitanju je potpuno normalan oblik ponašanja kojem je neko sklon manje, a neko više. Međutim, šta kad privlačenje pažnje postane podrazumevani obrazac? Šta ako to nije izuzetak već nešto što se dešava stalno?

 

Šta stoji iza nečijeg konstantnih i neumerenih pokušaja da sva svetla reflektora budu uperena baš u njega?

Koliko privlačenja pažnje ukazuje na problem?

"Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje" koji je sastavila Američka psihijatrijska asocijacija definiše traženje pažnje kao "ponašanje osmišljeno da privuče pažnju i učini nekoga fokusom pažnje i divljenja".

 

Takvo ponašanje može da bude svesno, nesvesno ili kombinacija, a cilj je, kaže klinička psihološkinja dr Suzan Albers iz Klivlendske klinike, odobravanje. Međutim, to ne znači da će osoba uvek pokušavati kroz pozitivno ponašanje, već neko može da radi i negativne stvari kako bi dobio ono što želi.

Kako dr Albers objašanjava, neki od primera su:

 

• bespotrebno dramatično i emotivno ponašanje,
• kontroverzne i uvredljive izjave radi izazivanja sukoba,
• pretvaranje osobe da joj je potrebna pomoć ili samoponižavanje radi izazivanja saosećanja, utehe i podrške,
• nejasne objave, traženje komplimenata, podsticanje svađa na društvenim mrežama,
• samohvala, hvaljenje imovinom, vezama ili dostignućima,
• provokativno oblačenje i seksualno ponašanje u neprikladnim okolnostima,
• laganje i preterivanje da bi priča bila zanimljivija,
• uznemirenost i ljubomora osobe kad nije u centru pažnje,
• zanemarivanje tuđih granica da bi se izazvala neka reakcija,
• vikanje, uništavanje imovine i nasilje.

Uzroci preteranog privlačenja pažnje

Kako navodi medicinska platforma Healthline, ovakvo ponašanje može da pokrenu ljubomora, nismo samopouzdanje i usamljenost, ali i ozbiljni poremećaji ličnosti iz klastera B.

 

1. Ljubomora može da se javi kada neko oseća da ga ugrožava druga osoba, koja u tom trenutku dobija pažnju, pa pokušava da pomeri fokus na sebe.
2. Nisko samopouzdanje je širok pojam koji može da pokaže kako pojedinac doživljava sam sebe. Ako oseća da je neprimećen, može da pokuša da vrati pažnju i uspostavi ravnotežu jer mu ona pomaže da stekne utisak da vredi.
3. Usamljenost može dovesti do potrebe za pažnjom čak i kod ljudi koji inače ne pokazuju da im je ona potrebna.
4. Histrionični poremećaj ličnosti karakteriše se osećajem potcenjenosti osobe kada nije u centru pažnje, kada može da se oseća nelagodno, počinje da se ponaša provokativno ili zavodljivo, dramatično i preterano, ima promenljive i plitke emocije, ponaša se kao da je bliskiji s nekim nego što jeste, koristi izgled za privlačenje pažnje...
5. Granični poremećaj ličnosti predstavlja kontinuirano nestabilnu sliku o sebi, međuljudskim odnosima, emocijama i impulsivnosti. Tada osoba može da ulaže mnogo truda da izbegne stvarnost ili umišlja da je napuštena, ima intenzivne i nestabilne odnose s drugima, kao i nestabilnu sliku o sebi, može da se samopovređuje i ponaša impulsivno, emocionalno je nestabilna u svakodnevnim reakcijama, ima hroničan osećaj praznine, neprimereno intenzivan bes koji je teško kontrolisati...
6. Narcisoidni poremećaj ličnosti uz potrebu za divljenjem pokazuje i manjak empatije. Prema Američkom psihijatrijskom udruženju, da bi neko dobio ovu dijagnozu mora da pokazuje najmanje pet kriterijuma u ponašanju sa spiska na kojima su grandiozan osećaj sopstvene važnosti, opsednutost fantazijama o moći, neograničenom uspehu, briljantnosti, idealnoj ljubavi i lepoti, verovanje u sopstvenu jedinstvenost, potraga za preteranim divljenjem, osećaj da imaju pravo nad nečim i očekivanje da će drugi poštovati to očekivanje, iskorišćavanje drugih radi ostvarenja ciljeva, nespremnost da se identifikuju osećanja i potrebe drugih, zavist i verovanje da drugi zavide njima, nadmenost...

Kada se obratiti psihologu  ili psihijatru?

Ukoliko primetite da se preterano privlačenje pažnje stalno ponavlja, verovatno je najbolje da osoba poseti iskusnog stručnjaka za mentalno zdravlje.

Ako se ne kontroliše, takav oblik ponašanja često može da se koristi za manipulaciju ili bude štetan na neki drugi način.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO

Biljana Oljača: Svaki narcis je i manipulator, ali svaki manipulator nije narcis