Određene vrste lekova povećavaju rizik od dehidracije, ometaju sposobnost organizma da reguliše temperaturu i znojenje, upozoravaju stručnjaci.
Iako su topli, letnji meseci obično većini omiljeno doba godine i nude mnogo mogućnosti za uživanje i opuštanje, toplotni talas može biti opasan, pa čak i smrtonosan za neke ljude, posebno ako koriste određene vrste lekova.
Ako niste pažljivi, neke od posledica bi po najvećim vrućinama mogle biti toplotna iscrpljenost ili toplotni udar.
Toplotni udar, koji je ozbiljniji, može dovesti do trajnog invaliditeta ili čak biti fatalan, a u svakom slučaju oba zahtevaju hitnu prvu pomoć. Zbog toga je izuzetno važno imaju na umu koji lekovi povećavaju rizik i šta možete da preduzmete ako morate da ih pijete.
NE PROPUSTITE
Lekovi koji mogu povećati osetljivost na toplotu
Sazan Silejmani, doktor farmacije, iskusni menadžer apoteke i vlasnik apoteke "Vestmont", kaže za Healthline da postoje četiri vrste lekova koji mogu povećati vašu osetljivost na toplotu.
-
Diuretici
Prva od njih su diuretici, koji se koriste za eliminisanje viška tečnosti putem mokraće, odnosno protiv zadržavanja tečnosti u telu. Diuretici se često koriste za lečenje visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i drugih kardiovaskularnih stanja, jer mogu smanjiti količinu tečnosti u krvnim sudovima, što dovodi do manjeg pritiska na njihove zidove.
Prema rečima Silejmanija, neki uobičajeni primeri diuretika su furosemid i hidrohlorotiazid.
-
Beta-blokatori
Pošto pomažu srcu da kuca sporije i s manjom snagom, beta-blokatori se najčešće koriste za lečenje nepravilnog otkucaja srca i visokog krvnog pritiska, ali imaju niz drugih primena, uključujući lečenje anksioznih poremećaja.
Neki uobičajeni primeri, prema Silejmaniju, uključuju metoprolol i propranolol.
NE PROPUSTITE
-
Antiholinergici
Ovi lekovi deluju tako što blokiraju dejstvo acetilholina, što ih čini korisnim u lečenju stanja poput hiperaktivne bešike, inkontinencije i hronične opstruktivne plućne bolesti. Najpoznatiji primeri su oksibutinin i benztropin.
-
Antipsihotici
Poznati i kao neuroleptici, oni se koriste za lečenje šizofrenije i drugih mentalnih zdravstvenih stanja jer mogu da ciljaju određene neurotransmitere u mozgu.
Silejmani je naveo risperidon i olanzapin kao dva leka koja pripadaju ovoj klasi.
Кako ovi lekovi mogu povećati rizik tokom leta?
Njujorški lekar dr Ponel Vukasinov objasnio je da se načini na koje vas ovi lekovi dovode u rizik tokom vrućeg vremena zapravo svode na tri stvari.
– Ovi lekovi mogu uticati na sposobnost tela da reguliše temperaturu, da se znoji ili dovesti do pogoršanja dehidracije – rekao je.
Кada je reč o diureticima, koji uzrokuju izbacivanje viška tečnosti, oni, ako se mnogo znojite, "može pogoršati dehidrataciju daljim uklanjanjem natrijuma i vode iz tela, što može dovesti do komplikacija, uključujući nizak krvni pritisak, pa čak i nesvesticu", ističe on.
Silejmani je dodao da je problem sa beta-blokatorima to što smanjuju sposobnost srca da pumpa krv. Ovo može oštetiti prirodnu sposobnost vašeg tela da rasipa toplotu i hladi se.
Što se tiče antiholinergika, Vukasinov objašnjava da oni utiču na vašu sposobnost znojenja – temperatura raste i to je dodatno pogoršano vrućinom.
NE PROPUSTITE
Silejmani je dalje objasnio da antipsihotici mogu ometati sposobnost organizma da reguliše sopstvenu temperaturu, što može da dovede pacijente u opasnost.
Кako minimizirati rizik tokom toplotnog talasa?
– Ako razumeju kakva je interakcija između lekova i vrućeg vremena, pacijenti mogu bolje da upravljaju svojim zdravljem i svedu na minimum rizike povezane sa ekstremnim vrućinama – kaže Silejmani.
On predlaže preduzimanje sledećih koraka kako biste bili sigurni kada temperature porastu.
- Ostanite hidrirani. Pijte puno tečnosti, posebno vode. Ako uzimate lekove, razgovarajte s lekarom o tome koliko bi tačno tečnosti bilo potrebno vašem organizmu.
- Nosite laganu, široku odeću. Ovo će omogućiti vazduhu da dopre do vašeg tela i da znoj isparava, omogućavajući vam da se ohladite.
- Što je više moguće, ostanite na hladnim, zaklonjenim ili klimatizovanim mestima.
- Pratite imate li znake bolesti povezane s vrućinom. To uključuje prekomerno znojenje, konfuziju, vrtoglavicu ili glavobolje, a ako se ovi simptomi pojave, obavezno se javite lekaru.
- Кonsultujte se sa svojim lekarom o prilagođavanju lekova. – On bi mogao prilagoditi doze ili savetovati drugo vreme uzimanja lekova kako bi se smanjili rizici – ističe Silejmani.
BONUS VIDEO
Vrućina je najveći uzrok saobraćajnih nesreća
NE PROPUSTITE
