Stručnjaci imaju JASAN ODGOVOR: Da li sva odeća mora da se pere pre nego što je obučete prvi put?

Nakon nedavnog slučaja šuge koju su kupci povezali s kupovinom odeće u jednoj prodavnici u Crnoj Gori, tema je nešto što ne bi trebalo da bude tema

Pre nekoliko dana, više građana Podgorice prijavilo je simptome šuge nakon nošenja odeće kupljene u istoj prodavnici, nakon čega je u nju upućena sanitarna inspekcija.

I dok se na društvenim mrežama spekuliše da li se to dogodilo nakon oblačenja neoprane odeće ili samo posle probanja odeće, javilo se i pitanje da li to ljudi posle kupovine nose odeću koju prethodno nisu oprali.

Da li je zaista neophodno prati odeću iz prodavnice?

Ukratko odgovor je – naravno da da. Kako je to uopšte pitanje?

Kako ističe Stejsi Ajgel, osnivačica američkog brenda Boy Meets Girl, teško je proceniti koliko ljudi dođe u kontakt s nekim odevnim predmetom pre nego što on ga neko kupi. Ipak, jasno je da je u pitanju mnogo (mnogo!) ljudi i njihovih neopranih ruku.

 

– Na primer, ako pravimo duks od recikliranog prediva, procedura je takva da idemo od skupljanja ostataka materijala s poda – otkriva ona i dodaje da još nekoliko ljudi dodiruje odeću radi dalje izrade dok se ne dobije gotov proizvod.

Odevni komad dalje u skladište, pa u prodavnicu i nemoguće je izbrojati sve ljude s kojima dođe u kontakt.

 

Drugim rečima, to što je nešto novo za nas ne znači da je zaista novo – taj predmet postoji već neko vreme i prošao je kroz mnogo ruku, prostorija i površina. U njega je disalo, možda čak kašljalo ili kijalo, mnogo osoba iz raznih krajeva sveta.

Ukoliko vas, s druge strane, virusi, bakterije, gljivice i drugi opasni mikroorganizmi ne plaše toliko, treba da imate u vidu da postoji još jedan rizik.

 

– Kad vidimo alergijski kontaktni dermatitis od odeće, obično su razlog disperzne boje – ističe profesorka dermatologije dr Suzan Nedorost sa Univerziteta u Ohaju.

U pitanju su boje koje se obično koriste za sintetičke materijale kao što su poliester i najlon, a veruje se da njih ima više u novoj odeći koja ranije nije oprana.

Dr Nedorost ističe da znojenje i trenje mogu da izazovu "curenje" disperzne boje, a sjajni, rastezljivi, vodootporni sintetički materijali koji su danas vrlo popularni često su krivci za alergijski kontaktni dermatitis njenih pacijenata.

– Ako pacijent ima osip oko zadnjeg dela vrata, sa strane i oko pazuha, prvo pitanje koje postavljam jeste šta nose tokom vežbanja – istakla je ona i dodaje da pranjem ove odeće smanjujemo količinu boje i to može da bude prevencija.

To, međutim, nisu jedini rizici povezani s hemikalijama u tek kupljenoj odeći.

 

• Opasna jedinjenja

U studiji iz 2014. godine, grupa istraživača sa Univerziteta u Stokholmu testirala je 31 uzorak odeće kupljene u maloprodajnim objektima, raznovrsne po boji, materijalu, brendu, godini prozvodnje, ceni i namenjeni širem tržištu. Tada je pronađena vrsta jedinjenja po imenu kinolin u 29 od 31 uzorka, a nivoi ove hemikalije bili su najviši u odeći od poliestera.

Kinolin se koristi u bojama za odeću, a američka Agencija za zaštitu životne sredine ga je ocenila kao "moguće kancerogen za ljude", na osnovu studija koje ga povezuju sa "aktivnošću koja inicira tumor" kod miševa.

 

Članica ove grupe stručnjaka Ulrika Nilson, profesorka analitičke hemije, navela je da su se u odeći pojavili i nitroanilini i benzotijazoli, dva hemijska jedinjanja koja se, takođe, povezuju s potencijalno negativnim efektima po zdravlje. Kako je ona nagasila, "ove hemikalije još uvek nisu dovoljno istražene u vezi sa apsorpcijom u kožu i povezanim zdrastvenim efektima", pa nije jasno da li izloženost njima može da izazove neko oboljenje.