Nakon svakog masovnog napada, može se čuti da je ubica najverovatnije imao neko teško mentalno oboljenje, ali da li je baš uvek tako?
U Americi se samo ove godine dogodilo više od 300 masovnih pucnjava, pre podacima na sajtu Gun Violence Archive. Ovakvi slučajevi, na sreću, nisu toliko česti u Evropi, posebno na našem području, a nedavni masakr na Cetinju vest je koja je sve zatekla i obojila region u crno.
Zbog učestalnosti ovakvih napada na Zapadu, sprovedeno je mnogo istraživanja na temu masovnih pucnjava i psihologije ubica koje stoje iza njih, a iako se obično veruje da iza svega stoji mentalna bolest, eksperti ističu da to ne mora uvek da bude slučaj.
Dr Ragi Girgis, vanredni profesor kliničke psihijatrije na Odeljenju za psihijatriju na Univerzitetu Kolumbija, sa svojim timom je 2021. godine objavio izveštaj o masovnim ubistvima koji je ispitivao odnos između ozbiljne mentalne bolesti i ovakvog napada. Kako je on kasnije istakao za Columbia Psychiatry News, to nije najvažniji faktor.
– Javnost ima tendenciju da povezuje ozbiljne mentalne bolesti, poput šizofrenije ili psihotičnih poremećaja, s nasiljem i masovnim pucnjavama. Ali ozbiljna mentalna bolest – posebno psihoza – nije ključni faktor u većini masovnih pucnjava ili drugih vrsta masovnih ubistava. Otprilike pet odsto masovnih pucnjava je povezano s teškim mentalnim oboljenjima. Iako je mnogo veći broj masovnih pucnjava (oko 25%) povezan s nepsihotičnim psihijatrijskim ili neurološkim bolestima, uključujući depresiju, procenjuje se da 23 odsto ima veze sa upotrebnom supstanci, a u većini slučajeva su ova stanja "incidentna".
Dr Girgis je istakao da je od esencijalnog značaja da se identifikuju osobe koje imaju mentalne bolesti i poremećaje, zloupotrebljavaju razne supstance i imaju visok rizik da ispolje nasilno ponašanje, kako bi se nasilje i sprečilo. Prema njegovim rečima, od značaja su i drugi faktori rizika: istorija pravnih problema, epidemija nihilizuma, praznine, besa, želje za ozloglašenošću, teški i akutni životni stresori...
– Naši nalazi pomažu da se razbije mit da se zbog teške psihijatrijske bolesti može predvideti ko će počiniti masovno ubistvo – smatra dr Girgis.
Kako je on objasnio, na stručnjacima je da objasne da ljudi shvate da mentalna bolest nije garant da će neko biti nasilan, niti je bolest uvek iza zločina.
– Mislim da je na nama, posebno kada govorimo o nečemu tako užasnom kao što je masovna pucnjava, da obezbedimo da drugi ljudi shvate da nije svako loše ponašanje, a svakako ne zlo i čista psihopatija, isto što i mentalna bolest – napominje dr Girgis.
I njegov kolega Gari Brukato, s Odeljenja za psihijatriju u Njujorku, izražava bojazan za tvrdnje da su sve masovne ubice mentalno obolele mogu da dovedu do stigmatizacije ljudi koji žive sa šizofrenijom, psihotičnim poremećajima raspoloženja itd.
On je sa svojim timom analizirao 1.315 masovnih ubistava u Americi, pri čemu je zaključio da je samo 11 odsto svih masovnih ubica i samo 8 posto onih od njih koji su koristili vatreno oružje zapravo imalo ozbilno mentalno oboljenje. Utvrđeno je i da većina ubica ima istoriju problema sa zakonom, koristi narkotike i prekomerno unosi alkohol, a ispoljava i nepsihotične psihijatrijske i neurološke simptome.