2 bolesti na koje TREBA DA OBRATITE PAŽNJU ovog leta: Možda vam deluju daleko i bezazleno, ali to će vas samo zavarati

Korona nas je naučila nekim novim pravilima kada su putovanja u pitanju, a sada je akcenat na drugim bolestima koje će biti posebno akutelne ovog leta i na koje bi trebalo da pripazimo.

Leto je naročito poznato po različitim vektorskim bolestima, a ove godine su nas posebno uplašile majmunske boginje. Međutim, one nisu ono što bi trebalo toliko da nas brine.

 

Kada se radi o groznici Zapadnog Nila koju prenosi komarac i lajmskoj bolesti, koju prenosi krpelj, stvari su malo drugačije. Poslednje što je uznemirilo svet je pojava denga groznice koju prenosi tigrasti komarac.

 

Denga pripada grupi hemoragijskih groznica, a karakterišu je povišena telesna temperatura, praćena artralgičnim i hemoragijskim sindromom. Prema podacima Instituta "Batut", godišnje se inficira između 35 i 60 miliona ljudi, a umre dve do pet hiljada dece. Komarci koji ovo prenose žive isključivo u Americi, Aziji i Australiji.

 

Bolest uglavnom prolazi bez težih simptoma, ali postoji i mogućnost razvijanja teže kliničke slike. Period inkubacije je uglavnom oko nedelju dana. Simptomi su skok temperature, glavobolja, bolovi u kostima, bolovi u slabinama i zglobovima, osip, uvećane limfne žlezde, upala konjuktiva i otok oko očiju... 

 

Sve ove tropske bolesti lako dolaze do nas, a tome dosta doprinose klimatske promene. Parazitska bolest lajšmanijoza, redovna je u Makedoniji, a rimska-kongo hemoragična groznica u karantin redovno šalje Bugare, kao i krpeljski, odnosno tik-born encefalitis, kog ima u Hrvatskoj.

 

Lajšmanijaza se prenosi ubodom peščanih mušica koje podsećaju na komarce, a za ovu bolest ne postoji preventiva u vidu vakcine.

 

Ono što je prisutno stalno u Srbiji je svakako virus Zapadnog Nila i njega prenosi domaći komarac, pa bi posebno na to trebal obratiti pažnju.

 

Zanimljivo je da insekti, koji su uglavnom karakteristika toplijih krajeva, šire životni prostor za čak 150 do 200 kilometara severno i južno od ekvatora kada se temperatura poveća za samo 0,1 stepen Celzijusovih, stoga sve što nam se čini daleko, zapravo to nije.