Ono što je najvažnije prilikom potresa tla jeste da ostanemo pribrani i ne paničimo
Zemljotres je pomeranje tla izazvano prirodnim ili veštačkim uzrocima i posledica su oslobođene unutrašnje energije Zemlje.
Potresi su iznenadna i kratka podrhtavanja delova zemljine kore i nazivaju se zemljotresima. Oni nastaju zbog tektonske aktivnosti Zemlje, koje se najčešće dešavaju duž raspuklina u Zemljinoj kori. Do slabijih zemljotresa dolazi kada stenska masa postane materijalno nestabilna, dok brojni jači potresi mogu biti razorni po objekte.
Potres se uglavnom broji sekundama i traje između 10 i 30 sekundi, a sleganje zemlje, može da uzrokuje više potresa koji se mogu dešavati nedeljama i mesecima nakon.
Šta da uradite kada počne zemljotres?
Seizmolog Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda rekao je jednom prilikom za RTS da oni ne mogu predvideti kada i gde će potres početi i da li se nakon jednog, mogu očekivati neki snažniji.
Iako ne možemo da znamo kada će zemljotres početi, možemo da naučimo da se od njega zaštitimo.
Poštujući uputsva koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije, možete drastično povećati šanse da zaštite sebe i porodicu.
NE PROPUSTITE
- Aparati i nameštaj mogu da se pomeraju i padaju
- Gasna, hemijska i električna opasnost je možda prisutna
- Curenje gasa može izazvati eksploziju
- Kućni aparati mogu da izazovu kratak spoj
- Zapaljive tečnosti (benzin, razređivači) se mogu prosuti, s toga ih držite daleko od toplote
- Isključite struju na glavnom prekidaču na razvodnoj tabli
- Ne dirajte kablove, moguće je da su pod naponom
- Ukoliko osetite gas, odmah napustite prostoriju i ostavite otvorena vrata
- Ne palite šibice i upaljač
- Zovite stručno lice da proveri gas i instalacije pre nego što ih aktivirate
- Nakon prvog potresa, budite spremni za dodatne zemljotrese. Ako je objekat oštećen, zbog mogućnosti nastanka jačeg zemljotresa napustite ga smireno
- Proverite da li je neko povređen
- Ne pomerajte ozbiljno povređene osobe
- Pratite uputstva nadležnih organa
- Koristite telefon samo u slučaju nužde kako se telefonske linije ne bi opteretile
- Ne koristite automobile kako ne biste ometali spasilačke ekipe
- Ne koristite lift, idite stepenicama
- Za piće koristite samo flaširanu vodu
- Ne pokušavajte da bežite, već se spustite na pod i pokrijte glavu rukama
- Ako ste na višim spratovima, stanite u okvir vrata, ispod stola i rukama zaštite oči
- Ako vozite, ne zaustavljajte se ispod podvožnjaka, kablova, tunelima
Posle zemljotresa — ako ste pod ruševinama
- Ne krećite se
- Prekrijte usta maramicom ili tkaninom
- Udarajte o cev ili zid kako bi spasilački timovi mogli da vas pronađu
- Ukoliko imate pištaljku, iskoristite je. Vičite samo ukoliko je to poslednja opcija, jer vikanje može izazvati udisanje opasno velike količine prašine
- Sačuvajte prisebnost i pokušajte da se orijentišete
- Ako ste pritisnuti lakšim materijalom, započnite s laganim odstranjivanjem, pri čemu štedite snagu i čuvajte se oštrih predmeta i naknadnog povređivanja
Da li su zemljotresi česti na Balkanu?
Balkan je područje koje je sklono seizmičkim aktivnostima.
Zemljotres koji je pogodio Albaniju 2018. godine odneo je više od 40 života, a osetio se na čitavom Balkanu.
Zemljotres jačine 6,9 stepeni Rihtera je 1979. pogodio Albaniju i Severnu Makedoniju. Stradalo je 136 ljudi, a 1.000 je bilo povređeno. Opisivali su kao najjači ikad zabeležen na Balkanu — snažniji i od onog 1963. u Skoplju, u kom je nastradalo više od 1.000 ljudi. Tri četvrtine grada je bilo porušeno i 200.000 ljudi je ostalo bez domova.
NE PROPUSTITE
