Ovo tropsko voće veliko je otprilike kao kivi, samo što je jajolikog oblika. Kora može da bude žuta, zelena, crvena ili ljubičasta, a specifičan aromatičan ukus ne može da se uporedi sa nekom drugom vrstom južnog voća.
Marakuja se najčešće preseca na pola, pa se njen zreo plod vadi kašičicom i jede. Ipak, kada je reč o konzumaciji ove egzotične voćke, ona je najzastupljenije kao sok, kada se cedi i pomeša sa limunom ili kiselom vodom. Takođe, marakuja idealan saveznik osvežavajućih voćnih salata i sladoleda.
POREKLO
Marakuja potiče iz Južna Amerika, ali se ona danas uzgaja u svim egzotičnim meridijanima. U spisima posvećenim tropskom voću navodi se da su Kolumbija, Paragvaj, Brazil i pojedine argentinske oblasti njena domovina. Međutim, danas se ona uzgaja u krajevima koji nikad nemaju mraza u Indiji, na Šri Lanci, Novom Zelandu, Karibima, Ekvadoru, Indoneziji, Peruu, Kaliforniji, Floridi, na Haitiju, Havajima, Australiji, u istočnoj Africi, Meksiku, Izraelu, Kostarici i u Južnoj Africi.
VOĆE SA NAJVIŠE NADIMAKA
Marakuja je specifično voće i zbog činjenice da nema jedinstveno ime, te da na svakom kontinentu ljudi upotrebljavaju različite nazive za nju. Latinski naziv za marakuju je Passiflora edulis, što znači gospodinova krunica. U Britaniji i Americi marakuja se naziva passionfruit, ili ti voće strasti, dok Latinoamrikanci nazivaju grandilla. Havajsko ime za ovo voće je lilikoi, a u Indoneziji je oslovljavaju kao markisa.
ŽUTA I LJUBIČASTA
Marakuju žute boje nazivaju zlatnom. Može da naraste i do veličine grejpfurta. Kora joj je sjajna. Ova marakuja najčešće se koristi kao podloga za onu ljubičastu, koja predstavlja drugi tip ovog voća. Ova vrsta je manja od lilmuna i manje je kisela nego li ona žuta. Ali je bogatijeg mirisa i ukusa. Utvrđeno je da kora ljubičaste marakuje poseduje tragove cijanogeni glikozida.
UMIRUJUĆE DEJSTVO
Plod je veomasočan i sadrži brojne semenke. Kako smo naveli, vadi kašikom i jede, ili se od njega pravi sok. Bogat je vitaminom C, koji je neophodan za pravilan rad ljudskog organizma. Pored toga, listovi marakuje takođe mogu biti upotrebljivi, a dokazano je kako imaju brojna lekovita dejstva. Od sušenih listova ove voćke može da se priprema čaj, kojim se tretira nesanica i epilepsija, a poseduje i analgetičke sposobnosti.
Mnoge sorte ove biljke sadrže beta karbokin harmala alkaloide, koji su inhibatori manoamin oksidaze, sa antidepresivnim svojstvima. Marakuja se pokazala i kao idealan lek za suzbijanje tegoba izazavanih savremenim načinom života, pa ćete konzumacijom ovog voća umanjiti nesanicu, nervozu, anksioznost i slične pojave. Takođe, francuski lekari su još od davnina marakuju koristili kao idealnu namirnicu u lečenju postraumatskog stresnog poremećaja.
Čizkejk od marakuje
Sastojci: 150 g keksa sa maslacom, 40 g istopljenog maslaca, 1 kašika šećera, 300 g krem sira, 200 ml slatke pavlake, 3 kašike šećera u prahu, 6 marakuja
Vreme pripreme: 10 minuta
Broj osoba: 3
Cena: 1000 din
Priprema: Keks, rastopljeni maslac i kašiku šećera sjedibniti u jednu masu. Kašikom rasporediti dobijenu smesu u kalupe za posluživanje i ostaviti ih da se hlade. U zasebnoj posudi pomešati krem sir sa prethodno napravljenim šlagom od neutralne pavlake, šećer u prahu i na posletku dodati pulpu od 6 marakuja. Malo voća potrebno je ostaviti i za ukrašavanje. Ovu smesu naneti na vrh baze dobijene od keksa i sve to ukrasiti vopćnom pulpom. Pre posluživanja, kolač je potrebno dobro ohladiti.
Marko Stojanović Luis
Član popularnog beogradskog soul benda Maraqua, Marko Stojanović godinama je živeo u Nemačkoj, gde mu je omiljeni napitak bio sok koji se pravi mešanjem marakuje i kisele vode. Kada je stigao u Beograd, otišao je u kafić sa muzičarima sa kojima je želeo da formira bend, i tamo naručio sok od marakuje. Okruženje ga je iznenađeno pogledalo i tako je ta družina odlučila da formira muzički sastav koji će se zvati kao ovo tropsko voće.
