Kako smokve mogu da utiču na nivo šećera u krvi, holesterol i zdravlje srca, a kako na kožu i creva, saznajte u nastavku.
Pošto su toliko sočne, slatke i bogate hranljivim materijama, smokve su mnogo više od preporučljive grickalice – mogu da budu pravo malo blago!
One sadrže vlakna, minerale i biljna jedinjenja za jačanje zdravlja, pa stručnjaci savetuju da ih jedemo redovno, u okviru uravnotežene i raznovrsne ishrane.
Sveže i suve smokve se razlikuju po sastavu
Prema podacima koje navodi medicinski Healthline, jedna sveža smokva teška oko 40 grama sadrži oko 30 kalorija, osam grama ugljenih hidrata i jedan gram vlakana. U njoj se nalaze i bakar, magnezijum, kalijum, vitamini B grupe i vitamin K, dok gotovo da nema masti.
Ipak, važno je paziti jedu li se sveže i suve smokve jer nemaju identičan sastav. U 40 grama suvih smokava ima oko 100 kalorija i 20 grama šećera, dok ista količina svežih sadrži oko 6,5 grama šećera. Zato je, ako češće jedete suve, važno da pazite na veličinu porcije.
Kako smokve mogu da utiču na zdravlje?
1. Mogu da pomognu kod zatvora
U svakom slučaju, jedna od najpoznatijih prednosti smokava je udeo vlakana, koja doprinose redovnom pražnjenju creva. Ona pomažu da stolica bude mekša i obimnija, a služe i kao hrana korisnim bakterijama u crevima.
Studija objavljena 2018. godine u časopisu Journal of Ethnopharmacology je pokazala da su vodeni ekstrakt smokve i njegovi efekti na rad digestivnog sistema obećavajući. Ipak, istraživanje je sprovedeno na pacovima, pa tek treba da saznamo kakav je uticaj ekstrakta smokve na ljude.
2. Šta je poznato o njihovom uticaju na srce i holesterol?
Smokve sadrže kalijum, mineral važan za normalnu funkciju mišića i regulaciju krvnog pritiska, pa mogu da budu korisne u raznovrsnoj ishrani koja doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova.
U istraživanju objavljenom 2011. u časopisu Annals of Nutrition and Metabolism, 102 odrasle osobe s povišenim LDL holesterolom učestvovale su u ispitivanju u kojem su pet nedelja konzumirale 120 grama suvih smokava dnevno, a zatim se vraćale uobičajenoj ishrani, ili obrnutim redosledom. Rezultati nisu pokazali značajno smanjenje LDL holesterola usled konzumiranja smokava.
Zato ih je najbolje posmatrati kao hranljiv deo uravnoteženog jelovnika, a ne kao namirnicu koja sama po sebi štiti od srčanih oboljenja.
3. Da li smokve utiču na nivo šećera u krvi?
U malom istraživanju iz 1998. godine, u kojem je učestvovalo samo deset osoba sa dijabetesom tipa 1, zabeležena je manja potreba za insulinom u periodu dok su pili čaj od lista smokve.
Studija objavljena 2019. u časopisu Nutrients je ukazala i da napici s visokim dozama ekstrakta ploda smokve mogu da imaju niži glikemijski indeks od napitaka bez tog ekstrakta.
Ipak, to ne znači da smokve leče dijabetes ili da mogu da zamene propisanu terapiju. Sveži, a naročito suvi plodovi sadrže prirodne šećere i mogu da utiču na nivo glukoze u krvi. Drugim rečima, i u ovom slučaju važi isti savet: jedite smokve u okviru raznovrsne ishrane.
4. Moguće koristi za kožu
U kliničkoj studiji objavljenoj 2017. u časopisu Complementary Therapies in Medicine je učestvovalo 45 dece uzrasta od četiri meseca do 14 godina s blagim do umerenim atopijskim dermatitisom.
Krema s ekstraktom suvih smokava, kad se nanosi dva puta dnevno tokom dve nedelje, pokazala je bolje rezultate u ublažavanju simptoma od kreme sa hidrokortizonom u uslovima tog ispitivanja.
Ovaj rezultat je zanimljiv, ali nije dovoljan da se smokve ili preparati na njihovoj bazi preporuče kao univerzalni tretman za kožne bolesti. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdila njihova efikasnost i bezbednost u različitim okolnostima.
BONUS VIDEO
Ako osećate peckanje dok jedete voće, obratite se lekaru
NE PROPUSTITE
