Banane nesumnjivo obiluju hranijivim materijama i postoji mnogo razloga da one budu deo vaše ishrane, ali ko bi trebalo da bude na oprezu?
Međutim, u vezi s bananama uvek ima mnogo pitanja, pa se nameće i ono da li ih treba jesti svakodnevno. Šta se tačno dešava u telu ukoliko se banane konzumiraju često?
* Hranljive materije koje sadrži banana
Jedna sveža banana srednje veličine (oko 118 grama), prema podacima baze podataka FoodData Central, američkog Ministarstva poljoprivrede, pruža:
- 105 kalorija
- 27 grama ugljenih hidrata
- 3 grama vlakana
- 0,3 grama masti
- 1 gram proteina
- 17% preporučenog dnevnog unosa vitamina C
- 22% preporučenog dnevnog unosa vitamina B6
- 12% preporučenog dnevnog unosa kalijuma
- 16% preporučenog dnevnog unosa mangana
- 8% preporučenog dnevnog unosa magnezijuma
Istraživanje indijskih naučnika čiji su rezultati objavljeni 2016. u medicinskom magazinu Food Chemistry, pokazalo je da banane sadrže razna biljna jedinjenja koja mogu da smanje stres, zapaljenje i rizik za nastanak hroničnih bolesti.
* Za šta su sve banane zdrave?
- Povećanje energije. Članak objavljen 2019. godine u medicinskom magazinu Journal of Food Science and Technology navodi da se zahvaljujući vitaminima B3, B6 i B12 lakše sintetiše energija.
- Održavanje zdrave telesne težine. Još uvek nema naučnih dokaza da banane mogu da doprinesu mršavljenju, ali je poznato da one obiluju vlaknima, zbog čega ste posle njih duže siti. Poznato je da se mršavljenje preporučuje konzumacija voća i povrća, a studija iz 2020. čiji su nalazi objavljeni u naučnom časopisu Nutrients pokazuje da je povećanje unosa voća i povrća i te kakopovezano s efikasnijim mršavljenjem.
NE PROPUSTITE
- Poboljšanje zdravlja srca. Pregled više studija koji je objavljen 2017. u listu Journal of Chiropractic Medicine pokazao je ishrana s više vlakana, kojih banane imaju na pretek, snižava rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
- Snižavanje rizika za nastanak hroničnih bolesti. U bananama se nalazi i mnogo fitosterola i karotenoida, koji imaju antioksidativna svojstva, pa ih stručnjaci preporučuju kao prevenciju hroničnih oboljenja. U gorepomenutom članku iz 2019. navodi se da "banane imaju veći antioksidativni potencijal nego neke bobice, začinsko bilje i povrće".
* Ko bi trebalo da pripazi s bananama?
Kako ističe američka Nacionalna fondacija za bubrege, ljudi koji imaju uznapredovalo oboljenje bubrega trebalo bi da ograniče unos banana i ostale hrane koja sadrži mnogo kalijuma. Na zvaničnom portalu ove fondacije stoji da bi pomorandže i banane trebalo zameniti jabukama i bobičastim voćem.
Takođe, prekomerno konzumiranje banana i odruge hrane s visokim udelom kalijuma može da izazove višak ovog minerala u organizmu, što je stanje poznato u medicini kao hiperkalemija. To može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčana oboljenja.
Kako navodi medicinska platforma Medical News Today, ljudi s dijabetesom trebalo bi umereno da uživaju u bananama u okviru svoje uravnotežene ishrane. Vitamini, minerali i vlakna u ovom voću mogli bi da doprinesu zdravlju dijabetičara, ali s njima treba biti vrlo, vrlo oprezan. Budući da one obiluju šećerom, banane podižu nivo glukoze u krvi više nego većina voćki. Zanimljivo je i da banane imaju više šećera što su zrelije.
Prema podacima baze podataka FoodData Central, američkog Ministarstva poljoprivrede, 100 grama banana ima oko 27 grama ugljenih hidrata i čak 14 grama šećera.
– Ugljeni hidrati koji se nalaze u bananama razlažu se u glukozu, koja ulazi u krvotok pre nego što se uputi dalje do ćelija, za energiju. Konzumiranje banane će dovesti do rasta šećera u rkvi, ali u zavisnosti od toga koliko jedete, sa čime je kombinujete i njene zrelosti, to ne mora da bude loše – kaže registrovana dijetetičarka i savetnica za ishranu Kelsi Lorens iz agencije Zenmaster Wells.
NE PROPUSTITE
