Imaju MNOGO sličnosti, ali i razlika: Šta je zdravije — PILETINA ili SVINJETINA?

Piletina i svinjetina su najzastupljenije vrste mesa u ljudskoj ishrani širom planete, a često je pitanje koje nam je od ova dva zapravo korisnije.

Svinjetina se, zahvaljujući visokom udelu mioglobina, klasifikuje kao crveno meso, dok je piletina živina, odnosno belo meso, jer mioglobina ima u znatno manjim količinama.

Možda će vas iznenaditi podatak da svinjsko i pileće meso imaju sličnu makronutrijentnu strukturu. Ipak, u slučaju svinjetine oni su gušći, budući da ovo meso sadrži 58 odsto vode, dok piletina ima 60 procenata vode. Obe vrste sadrže mnogo kalorija, i to gotovo isto: u sto grama svinjskog mesa nalaze se 242 kalorije, dok pileće ima 239, a i u jednom i u drugom ima 27 grama proteina u 100 grama.

 

I svinjetina i piletina bogate su esencijalnim aminokiselinama, premda ih svinjsko meso ima neznatno više, sa izuzetnom metionina i izoleucina, a u njemu se može naći i nešto više masti. Međutim, piletina ima više polinezasićenih masnih kiselina, dok se u svinjetini nalazi više mononezasićenih i zasićenih masti.

 

Neočekivano, u svinjskom mesu ima manje holesterola — istraživanje Univerziteta u Viskonsinu je pokazalo da porcija nemasnog svinjskog mesa ima 34 odsto manje holesterola nego piletina bez kožice!

Što se tiče vitamina, njih ima nešto više u svinjetini: ona sadrži više vitamina A, B3, B5, B12, B2, B6, E, a u njoj se mogu pronaći vitamini kojih u pilećem mesu uopšte nema — vitamin C i D. S druge strane, meso pilića ima više vitamina A, B3 i B5, a za razliku od svinjskog mesa sadrži i vitamin K.

U kategoriji minerala, jasan protivnik je svinjetina, koja ima više kalijuma, fosfora, kalcijuma, cinka, magnezijuma, selena, bakra i holina, uz manje natrijuma. Ipak, nije ni pileće meso bez minerala: jedući njega unosimo gvožđe i mangan.

Budući da gotovo da nemaju ugljene hidrate, glikemijski indeks obeju ovih namirnica iznosi 0.

 

Kiselost je još jedan važan faktor kada je reč o biranju hrane, a u ovom slučaju piletina je blago kiselija — njen pH indeks je 5,3-6,5, a u slučaju svinjetine je to 5,6-5,7 (kiseliju svinjetinu prepoznaćete po tome što je čvršća, tamnija i suvlja).

Zaključak je da su pileće i svinjsko meso mnogo sličniji nego što na prvi pogled deluje, pa nije lako reći da jedno od njih treba da bude dominantnije u ishrani. U svakom slučaju, i sam način pripreme i odabir dela mesa ima veze s tim koliko ćete masti i kalorija uneti. Tako su svinjske slabine uvek bolje rešenje nego kotleti, a pileće grudi su uvek odličan izbor, ali samo ako uklonite kožicu, koja može da duplira unos masti! Ono što je veoma važno jeste da uvek birate zdravije metode pripreme hrane i uklonite višak masnoće.