icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Psihologija

Osećanje besa i njegove posledice

Podeli:

Negativne emocije poput ljutnje i agresivnosti mogu prouzrokovati brojne zdravstvene probleme i zato je potrebno na vreme otkloniti uzroke njihovog nastanka, a na koji način to najjednostavnije možemo da uradimo, otkriva naša stručna saradnica
Piše: Sanja Stanić, 
psiholog
sanjastanic3@gmail.com


Kada  na putu ostvarenja cilja, želje ili potrebe naiđemo na teškoće i prepreke, doživljavamo emocionalne reakcije koje mogu biti u rasponu od nezadovoljstva do intenzivne ljutnje i besa. Drugi ljudi i njihove potrebe, sopstveni nedostaci ili nepremostivi uslovi fizičke i socijalne stvarnosti, često su uzrok naših frustracija. Iracionalna uverenja u pozadini su svih nezdravih emocija, pa i besa. Prirodno je osećati ljutnju, ona je izvor energije i izraz vitalnosti – spremnosti da otklonimo prepreke, ostvarimo ciljeve, odbranimo vrednosti i sopstveni život. S druge strane, bes je izraz nezdrave emocionalnosti. Bićemo besni kada procenimo da situacija nije fer ili ako prekršimo neko lično pravilo. Međutim, takvu vrstu emocije najčešće usmeravamo prema drugim ljudima. Na komunikacijskom  planu, bes je uvek apsolutistički zahtev drugoj osobi da promeni ponašanje. Kao posledica svega toga javlja se agresija i neprimereno ponašanje koje je prati.

Nezdrava priroda agresije

U pojedinim situacijama može da bude veoma zavodljivo kada osećamo bes zbog toga što smo nemoćni da promenimo situaciju u kojoj se nalazimo. Ako ne možemo ništa da učinimo, možemo bar da budemo pravedno besni. On u tom slučaju ima funkciju zaštite od depresije, međutim, ta psihološka odbrana ima visoku cenu. S druge strane, osećati bes prema drugima, metaforično može da se opiše kao da pijete otrov i očekujete da neko drugi bude otrovan. Često i jako osećanje ove emocije, bez obzira na to da li je ispoljena kao agresivno ponašanje ili ne, praćeno je dramatičnim promenama u telu – aktiviraju se hormoni stresa (kortizol i adrenalin) koji ubrzavaju srčani ritam i disanje, krvni pritisak raste, a organizam u celini postaje napet i spreman za akciju. Takva produžena reakcija dovodi do toga da telo trpi intenzivan stres, koji može da bude faktor rizika za razvoj mnogih zdravstvenih problema. Mogu se ispoljiti hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, stomačne tegobe, glavobolje i opšti pad imuniteta. Emocionalne posledice mogu biti još dramatičnije i takva osoba može osećati čitav niz nezdravih emocija u vezi sa sopstvenim besom: osećanje krivice, anksioznost, depresija pa i ljutnja zbog neprimerenog reagovanja. Ispoljavanje besa najčešće negativno utiče na odnose sa drugim ljudima. Javljaju se problemi u porodici i profesionalnom okruženju, a kvalitet života generalno opada. 

Način ispoljavanja 

Svako od nas ima svoj način ispoljavanja besa i takvi obrasci ponašanja stiču se u detinjstvu. Roditelji često nesvesno nagrađuju i podstiču agresiju ili predstavljaju model koji deca usvajaju posmatranjem njihovih reakcija. Izlivi besa često predstavljaju pogrešno naučen metod rešavanja problema. Ljudi koji se tako ponašaju, smatraju da je to najbolji način da dođu do svog cilja, ne razmišljajući o negativnim posledicama koje mogu prouzrokovati po sebe i ljude u neposrednom okruženju. Prikriveno ispoljavanje besa koje se može pojaviti u obliku stalnih prigovaranja, sarkazma, ogovaranja, ignorisanja i durenja, takođe je veoma loša opcija. Trenutno olakšanje koje se može osetiti prilikom ispoljenog besa, ne donosi zadovoljstvo, a dugoročno gledano produbljuje konflikt sa okolinom ili samim sobom. Njegovo potiskivanje takođe ne predstavlja rešenje problema i, na primer, može dovesti do preteranog uživanja u hrani i piću. U svakom slučaju, posledice su destruktivne po mentalno i fizičko zdravlje, kao i socijalno funkcionisanje. Agresivno ponašanje ne olakšava, već samo komplikuje psihološko, društveno i zdravstveno stanje takve osobe.

Prevazilaženje problema

Postoje različiti načini i tehnike da kontrolišete osećanje besa, kao i agresiju koja ga prati. Veštine asertivne komunikacije i rešavanja problema na čitav niz načina mogu unaprediti vaš život i pomoći vam da kvalitetnije upravljate svojim osećanjima i besom. Neprimereno reagovanje kao posledica onoga što osećamo, može se prevenirati izmeštanjem iz situacije i/ili kratkom pauzom: prekinite komunikaciju i odložite odgovor za kasnije dok se ne ohladite. Korisno je primeniti vežbe disanja koje umiruju aktivirajući parasimpatički nervni sistem, naći umirujuću sliku ili frazu koja vam može pomoći da se psihološki distancirate od nekog jakog osećanja. Najdelotvornije je stvoriti nove perspektive u sagledavanju neke situacije i sopstvenog ponašanja. Razumevanje stvarnosti i razvijanje racionalne filozofije donosi slobodu izbora i podstiče razvoj ličnosti. Izvesno je da frustracije ne možemo da izbegnemo, a neka istraživanja ističu da  ih svako od nas prosečno doživi bar 20 u toku dana. Da li je neminovno da isto toliko puta budemo i besni? 

NAOMI KEMBEL


Slavna manekenka Naomi Kembel godinama je važila za osobu koja ne može i ne ume da kontroliše bes. Naime, ona je na ljude iz svog bliskog okruženja čak i fizički nasrtala, pa je tako njena asistetnkinja podnela tužbu za napad. Dugo je crna panterka pdlazila na psihološka savetovanja i konačno je uspela da energiju umesto na bes usmeri na nešto kreativnije.

Priredila: Ksenija Konić

Inicijalizacija u toku...