U literaturi se nabrajaju mnogi uzroci stresa koje možemo svesti na one koji proizilaze iz prirode samog posla i one koji su vezani za međuljudske odnose na radnom mestu. Najstresniji poslovi jesu oni koji uključuju direktan kontakt sa ljudima. U tu grupu spada posao lekara, stomatologa i ostalog medicinskog osoblja. Radna mesta koja podrazumevaju velike odgovornosti i upravljanje brojnim ljudstvom takođe se ubrajaju u vrlo stresne profesije. Teški radni zadaci i kratki rokovi za njihovo obavljanje kao i zahtev da se istovremeno radi više stvari čest je uzrok uznemirenosti. Ukoliko u kompaniji nisu jasno definisani prioriteti, lako se stiče utisak da je nemoguće sve postići i da su zaposleni preopterećeni. Loša komunikacija jeste još jedan od uzroka stresa i odražava se direktno na izvršenje radnog zadatka jer se u tom slučaju gube važne informacije što vodi znatno lošijim poslovnim rezultatima.
POKAZATELJI STRESA
U psihološke znake stresa spadaju: pad koncentracije, problem sa snom, anksioznost, bezvoljnost, razdražljivost i opšte stanje pada motivacije. Na fizičkom nivou stres se manifestuje malaksalošću, gubitkom ili rastom apetita, ubrzanim pulsom, mišićnom tenzijom, mučninom i glavoboljom. Strategije nošenja sa stresom zavise od ličnosti. Da li će nešto biti doživljeno kao stres, zavisi od shvatanja situacije pred kojom se nalazimo. Neki zadatak jedna osoba može videti kao nemoguću misiju i zbog toga pasti u očaj, dok za drugu isti zadatak može biti zazov i delovati kao pokretač. Načine nošenja sa stresom učimo od malih nogu prvenstveno u porodici, a možemo ih grubo podeliti na destruktivne i konstruktivne. Pozitivan pristup podrazumeva razmišljanje iz šire perspektive, raspodelu prioriteta, analizu date situacije, traženje socijalne podrške. Destruktivne metode su umanjivanje problema, zloupotreba supstanci, izbegavanje i odlaganje. Kako smanjiti stres? Najbolji način jeste otklanjanje samog njegovog uzroka.
UZROK STRESA I NAČIN ELIMINACIJE
Ukoliko je izvor stresa na primer zadatak koji je potrebno uraditi u određenom vremenskom roku, konstruktivan pristup bio bi razgovor sa kolegama i šefovima. Možete zamoliti za produženje roka, ili da vam se neko pridruži u radu, da se rasporede prioriteti pa da se zadaci koji imaju manji značaj odlože kako biste dobili prostora za rad na gorućem pitanju. Kada ovako nešto nije moguće, prisetite se svojih motiva za obavljanje zadatka. Osoba koja zna zašto i s kojim ciljem nešto radi, mnogo lakše će podneti situaciju u kojoj se nalazi na putu do svog cilja. Takođe u ovim situacijama potrebno je sebi obezbediti trenutke relaksacije kako bi se sakupila energija za dalji rad. Učestalost i način odmora zavise od uslova na radnom mestu i vrste posla kojom se bavite. Preporučuju se kraće i češće pauze kako bi se izbegao kumulativni efekat umora. Na primer, ukoliko radimo na računaru, na svakih sat vremena trebalo bi praviti pauzu od 5 minuta. Ovo je dovoljno da se obnovi energija. Ukoliko se desi kumulativni efekat umora, organizmu je potrebno tri sata da se vrati u stanje optimalnog funkcionisanja. Kontinuirani hronični stres može dovesti do psihosomatskih i drugih hroničnih oboljenja kao i do stanja psihološke patnje. U tom slučaju promena radnog mesta, ukoliko za tako nešto postoji mogućnost, može biti ispravna odluka. Stres nije zarazan, ali emocionalna klima u kojoj svakodnevno provodimo vreme svakako utiče na naše raspoloženje i percepciju. Ukoliko radimo u timu koji je
visokomotivisan i ima pozitivna pristup radu, biće nam zasigurno lakše da se izborimo sa stresnim situacijama. Ukoliko osoba primeti da joj je teško da se nosi sa stresom, i da je to nešto što se ponavlja i posle promene radnog mesta ili promene situacije na poslu na kojem radi, preporučuje se psihoterapija i sistematski rad na unapređenju strategija borbe sa stresom. Sam stres jeste sastavni deo života i svi se nosimo s njim. Ono što se leči jesu posledice delovanja stresora na organizam i psihu, a ono što možemo da menjamo jesu naše strategije nošenja sa stresom.
Miranda Ker - U porodici je beg od stresa
Atraktivna manekenka Miranda Ker jedno vreme teško je podnosila stres na poslu. Ona je, naime, veoma emotivno reagovala na poslovne zahteve pred kojima se nalazila pre svake revije. Kada je shvatila šta je problem, odlučila je da svesno smanji nivo stresa na minimum i da svaki slobodan trenutak provodi sa porodicom. U poslednje vreme ne izlazi kada ne mora i najradije se igra sa svojim sinom Flinom ili jednostavno gleda filmove sa suprugom Orlandom Blumom.
Piše: Gordana Crevar, psiholog
