Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih poremećaja, ono je sveukupno psihološko blagostanje koje podrazumeva emocionalnu stabilnost i uspešnost u ostvarivanju adekvatnih, zadovoljavajućih, odnosa u neposrednoj i široj okolini. Emocionalna stabilnost mogla bi se odrediti kao balansiran, racionalan odnos prema sebi, bliskim ljudima, poslu i okruženju. U osnovi emocionalne stabilnosti jeste prisustvo zdravih emocija koje iz ovakvog odnosa proizilaze. S druge strane, psihološko blagostanje zavisno je i od brojnih spoljnih faktora koji, kada su negativni i neodgovarajući, predstavljaju potencijalne uzročnike stresa, a oni dovode do oslabljenosti i opadanja kapaciteta za očuvanje optimalnog nivoa psihičkog i fizičkog funkcionisanja.
SAMOSVEST JE NAJVAŽNIJA
Važno je imati svest o tome da svet u kome živimo obiluje brojnim teškoćama i izazovima koji su stalni izvor stresa i narušavaju naše mentalno zdravlje, iako ne izazivaju direktno mentalni poremećaj. Zaštita, kao i sve ostalo u životu, zahteva mali dodatni napor u vidu odvajanja vremena za bavljenje sobom, na koje nismo naviknuti ili nam čak izaziva osećaj krivice jer nam oduzima vreme od drugih stvari koje procenjujemo značajnim kao što su posao, porodica, prijatelji i slično. Ljudi bavljenje sobom uglavnom tumače kao odvajanje vremena za fizičku aktivnost, kupovinu, čitanje, druženje ili putovanja. Naravno, sve ovo jesu aktivnosti koje pomažu da se stres umanji, ali postoji još jedna aktivnost koja je manje popularna, a zahteva čak i manje vremena i novca, a to je reflektovanje ili jednostavno, razmišljanje. Nažalost, vrlo retko ćete čuti nekog da kaže: Uzeo sam malo vremena da promislim o tome šta mi se dešava kako bih pomogao sebi da se oslobodim nezdravih emocija jer se ovaj proces ne uzima dovoljno ozbiljno i ljudi nisu svesni moćnih efekta koji on može da ima.
KAKO POMOĆI SEBI
Razmišljanje o životu koji nam se dešava pomaže da osvestimo stvari koje nam se podrazumevaju, ali kojima se nikad nismo zaista bavili jer nismo imali vremena. Neka od opštih pitanja koja u tom smislu vredi sebi postaviti su:
• koji su moji ciljevi?
• šta su moje osnovne vrednosti i prioriteti?
• kuda sam krenuo/la i gde želim da stignem?
• šta su pospešujući, a šta ometajući faktori na mom putu i šta je najvažnije?
• na koje faktore mogu, a na koje ne mogu da utičem?
SAVET
Ova lista pitanja nije ograničena i za svakog će biti dopunjena posebnim specifičnim pitanjima, ali važno je da se u njenoj osnovi nalazi princip promišljenog življenja koji bi mogao biti ključni preventivni korak ka boljem mentalnom zdravlju. Efekat ovakvog promišljanja jeste u osećanju osnaženosti, jer se uvek bolje osećamo kada nešto (u ovom slučaju - sebe) bolje upoznamo, kao i osećanju olakšanja jer iskreno odgovaranje na ova pitanja neizostavno vodi uvidu kako nemamo apsolutnu moć da utičemo na sve što se dešava. Promišljanje dalje može voditi i sagledavanju oblasti u kojima je potrebno osnaživanje ili dodatna podrška, ali i osvetljivanju snaga i resursa koje smo prosto zaboravili da imamo. Kroz proces se može prolaziti samostalno ili uz stručnu pomoć i podršku, to jest savetovanje i psihoterapiju. Na kraju, treba imati na umu kako je važno da se povremeno podsetimo da svaki čovek ima pravo i obavezu da svom mentalnom zdravlju posveti bar podjednaku, ako ne i mnogo veću pažnju od one koju posvećuje drugim ljudima, stvarima i poslovima kojima, vrlo često olako i bez promišljanja, daje prioritet.
Iva Branković,
porodična savetnica
