Naravno da ovi oblici ponašanja sami po sebi nisu znak da je neko manje inteligentan, ali su istraživanja pokazala da oni i te kako mogu da budu povezani s nižim IQ-om.
Inteligencija se ne ogleda samo u tome koliko neko zna ili kakve je ocene imao u školi, a to nam je odavno jasno. O našim kognitivnim sposobnostima mnogo otkriva način na koji razmišljamo, rešavamo probleme, prihvatamo nove informacije i preispitujemo sopstvene stavove.
Naravno, nijedan pojedinačan oblik ponašanja nije dokaz da neko ima nizak IQ, jer je inteligencija mnogo složenija od toga. Ipak, određeni obrasci razmišljanja se češće povezuju sa slabijim kognitivnim sposobnostima, a ova tir su vrlo zanimljiva.
1. Ubeđeni su da znaju mnogo više nego što zapravo znaju.
Jedan od zanimljivijih fenomena u psihologiji jeste Daning-Krugerov efekat, koji opisuje situaciju u kojoj osoba s malo znanja ili iskustva u određenoj oblasti nije u stanju da prepozna sopstvene nedostatke, pa svoje sposobnosti procenjuje mnogo višim nego što zaista jesu.
Problem je upravo u tome što je za prepoznavanje sopstvenog neznanja potrebno određeno znanje. Zbog toga neko može da bude potpuno uveren da je stručnjak, iako mu zapravo nedostaje dovoljno informacija da bi pravilno procenio sopstveno znanje.
YourTango navodi da psiholog Dejvid Daning napisao da se ovaj fenomen povezuje sa svojevrsnom "nevidljivošću", što znači da osoba ne samo što nešto ne zna, već ne shvata ni koliko toga ne zna.
2. Svet vide isključivo crno-belo.
"Uvek", "nikad", "svi", "niko"... ljudi koji razmišljaju na ovaj način često ne ostavljaju mnogo prostora za nijanse.
Psihologija ovaj obrazac naziva dihotomnim ili polarizovanim razmišljanjem. Umesto da postoji čitav spektar mogućnosti između dve krajnosti, situacija se posmatra kao izbor između "dobrog" i "lošeg", "tačnog" i "pogrešnog".
Jedno istraživanje japanskih naučnika iz 2021. godine je pronašlo povezanost između ovakvog polarizovanog načina razmišljanja i nižih kognitivnih sposobnosti. Takav način razmišljanja može da bude posebno problematičan kada se suočimo sa složenim situacijama u kojima ne postoji jednostavan odgovor.
3. Teško menjaju mišljenje čak i kada dobiju nove informacije.
Još jedan obrazac koji se povezuje sa slabijom kognitivnom fleksibilnošću jeste tvrdoglavo držanje istog stava bez obzira na nove dokaze.
Naravno, to ne znači da je svako ko čvrsto brani svoje mišljenje manje inteligentan, ali je sposobnost da preispitamo sopstveni stav kad se pojave nove informacije svakako važan deo fleksibilnog i kritičkog razmišljanja.
Osoba koja je spremna da kaže "Pogrešio sam" ili "Nisam to znao" pokazuje određenu intelektualnu otvorenost, a nasuprot tome, odbijanje da se bilo šta preispita, čak i kada se pojave ubedljivi argumenti, može da bude znak rigidnijeg načina razmišljanja.
YourTango ovaj obrazac povezuje s manjkom kognitivne fleksibilnosti i otvorenosti prema drugačijim perspektivama.
Na kraju, važno je imati na umu da ponašanje nije isto što i IQ testiranje. Na način na koji razmišljamo utiču obrazovanje, iskustvo, okruženje, emocionalno stanje i brojni drugi faktori.
BONUS VIDEO
Koje profesije su najugroženije razvojem veštačke inteligencije?
NE PROPUSTITE
