Još uvek nema dokaza da redosled rođenja može da odredi nečiju ličnost, ali bi možda mogao da učestvuje u oblikovanju toga ko smo.
Najstarije dete u porodici često dobija posebnu ulogu jer se od njega očekuje da bude uzor mlađoj braći i sestrama, odgovorno, zrelo i uspešno. Iako ne postoji čvrst naučni dokaz da redosled rođenja zapravo određuje karakter, istraživanja pokazuju da iskustvo odrastanja kao prvorođenog može da ima određeni uticaj na razvoj, ponašanje i način na koji neka osoba doživljava sebe.
Ovaj fenomen je poznat kao sindrom najstarijeg deteta, iako nije zvanična medicinska ili psihološka dijagnoza, već izraz kojim se opisuju obrasci koji se često povezuju s prvorođenim mališanima.
Kakva su najstarija deca?
Studija objavljena 2015. godine u časopisu Journal of Research in Personality pokazala je da prvorođena deca u proseku mogu da budu nešto savesnija, otvorenija i prijatnija u odnosima sa drugima, ali su istraživači naglasili da su razlike veoma male.
Prema Brendi Smit, doktorki psihologije i licenciranoj psihološkinji iz centra Thriveworks u Birmingemu, najstarija deca se uglavnom opisuju kao odgovorna, ambiciozna i sklona preuzimanju liderskih uloga.
Među osobinama koje se najčešće povezuju sa prvorođenima su:
- izražen osećaj odgovornosti,
- potreba da ispune očekivanja roditelja,
- težnja ka perfekcionizmu,
- ambicioznost i želja za uspehom,
- sklonost ka pravilima i organizaciji i
- osobine povezane sa takozvanim tipom ličnosti A, poput takmičarskog duha i nestrpljenja.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da ove karakteristike ne važe za svako najstarije dete.
Kako ističe Nikolet Leanca, licencirana profesionalna savetnica iz kompanije LifeStance Health, stereotip o prvorođenom kao perfekcionisti i vođi nije uvek tačan. Mnogi najstariji mališani zapravo osećaju veliki pritisak zbog očekivanja koja su im nametnuta.
NE PROPUSTITE
Da li najstarija deca imaju prednost u razvoju?
Neka istraživanja ukazuju da prvorođena deca mogu da imaju malu prednost u određenim oblastima kognitivnog razvoja, naročito u ranom detinjstvu. Studije su, naime, pokazale da oko četvrte godine najstarija deca mogu da ostvare nešto bolje rezultate u oblastima kao što su razvoj govora, razumevanje, rešavanje problema i određene numeričke veštine, a postoje i dokazi o blagoj prednosti u ranim veštinama čitanja i pismenosti.
Međutim, te razlike nisu velike, a stručnjaci naglašavaju da na razvoj deteta utiče mnogo više faktora, među kojima su i genetika, i okruženje, i model ponašanja roditelja.
Najstarijoj deci odgovornost može da postane prevelik teret
Jedan od izazova s kojima se neka najstarija deca suočavaju jeste preuzimanje uloge koja prevazilazi ulogu brata ili sestre. Nikolet Leanca objašnjava da prvorođena deca ponekad mogu prerano da sazru jer im se daje više obaveza u porodici, posebno ako roditelji imaju mnogo poslovnih obaveza ili ako jedan roditelj sam nosi najveći deo odgovornosti.
U psihologiji se ovaj fenomen naziva parentifikacija, a u pitanju je situacija u kojoj dete preuzima ulogu odrasle osobe, odnosno ponaša se više kao roditelj nego kao dete.
Takva deca mogu kasnije da imaju poteškoće da pronađu svoj identitet van uloge koju im je porodica dodela. Umesto da se osećaju slobodno da istražuju ko su, može da ih prati osećaj da stalno moraju da budu odgovorni, uspešnii korisni drugima.
Pritisak može da utiče i na mentalno zdravlje prvorođenih
Brendi Smit upozorava da prevelika očekivanja mogu ostaviti posledice.
– Ako se najstarijem detetu dodeli previše odgovornosti, ono može da stekne osećaj da nije imalo pravo detinjstvo zbog svega što se od njega očekivalo – objašnjava ona.
U porodicama u kojima nema jasnih granica, takav pritisak može da doprinese pojavi anksioznosti, osećaju krivice ili potrebi za kontrolom.
Sve to, kasnije u životu, može da se odrazi na partnerske i prijateljske odnose jer neko ko je navikao da od malilh nogu vodi računa o drugima ponekad može teško da prihvati ravnopravnu saradnju i da prepusti kontrolu.
NE PROPUSTITE
Kako roditelji mogu da pomognu najstarijem detetu?
Stručnjaci savetuju roditeljima da najstarije dete ne pretvaraju u "malog odraslog", a Brendi Smit naglašava da je dobro da prvorođeno dete bude uzor mlađima, ali ne i njihov "zamenski roditelj".
– Idealno bi bilo da najstarije dete bude model mlađoj braći i sestrama, ali ne i njihov staratelj u smislu roditelja – kaže ona.
Važno je i da roditelji ne šalju poruku da je dete vredno samo kada je uspešno, poslušno ili savršeno.
Šta ako sam već odrastao prvorođeni?
Za odrasle koji su odrasli kao najstarije dete je korisno da preispitaju porodične obrasce u kojima su odrastali. Stručnjaci preporučuju se zapitamo:
- Zašto uvek osećam potrebu da sve uradim savršeno?
- Zašto stalno želim da udovoljim drugima?
- Zašto imam potrebu da kontrolišem situaciju?
- Zašto mi je toliko važno da budem najbolji?
Ako razumete zašto se ponašate na određeni način, to je već prvi korak prema promeni ponašanja, piše VeryWell.
To što ste najstarije dete u porodici možda ima mnoge prednosti: možda ste odgovorni, samostalni i sposobni da stanete na čelo i predvodite. Važno je samo da ta uloga ne postane teret koji se nosi celog života...
BONUS VIDEO
Bitnost mentalnog sklopa i snage
NE PROPUSTITE
